Krenula su me Sećanja 23.07.2020.

Krenula su me sećanja, pa da podelim sa vama

Neko je rekao da će avgust biti mesec podsećanja, kod mene je ta energija izgleda već počela da deluje.. Naime, 28.08.2016 prvi put u životu sam čula za pojam Svetleće Telo i za Ljubišu Stojanovića. Kasnije se ispostavilo da je taj isti dan rođendan Lepote Duhovnog Razvoja.. hvala, hvala, hvala

I evo gotovo četiri godine kasnije, osvestila sam kontakt sa mojim Svetlećim telom pa me ono podseća na te neke trenutke, kako sam tražila po internetu informacije o seminarima ili bilo čemu vezano za Ljubišu koga tada već nije bilo u fizičkom obliku. I pojavljuje se odnekud Robert Vojnić Purčar… Slušam glas i imam utisak kao da sam ga već ranije čula.. Gledam sliku, nije mi poznat.. ali nešto i dalje vibrira. Konačno, najava radionice na YouTube … Ajao moje sreće… I tako od onda, pred svaku radionicu jednako treperim i jedva čekam da počne. Prođoše prelepe 4 godine, bilo je suza i smeha, putovanja sa Svetim znanjima. Mnogo toga se promenilo u mom životu i svaki dan se menja, svaki dan donosi čuda i poklone. Jedan u nizu je osvešćivanje i prihvatanje kontakta sa Svetlećim Telom.. Najbolji prijatelj, učitelj, iscelitelj… Ljubav koju vam vaše Svetleće Telo pruža, ne može da se meri ni sa čim. Hvala, hvala, hvala mom Svetlećem Telu što je prepoznalo Roberta

Hvala, hvala, hvala Roberte Vojnić Purčar što jesi to što jesi

I hvala Duhovnim Energijama što deluju kroz Tebe

Sve je uvek iznova novo

Stvaraoc je broj 1, uvek bio, uvek jeste i uvek će biti

S ljubavlju o prijateljstvu

Nekada si mi u snove ulazio

Ni kucao ni na zvonu nisi bio

Nežno si mi na uvo šaputao

Jako lepe snove dao

Ne znajući jutrom kad se budim

da li da verujem ili da se čudim

Zašto ja tako lepe snove sanjam

Ili možda ja još uvek spavam.

Nisam znao da te u kavezu držim

Nisam znao da te katancima pržim

Nisam znao zašto toliko kucaš

I zašto želiš sa mnom da ručaš

I jednog dana kavez se otvorio

Neki glas se u meni stvorio

Sreća moja pa mi kuma pojasnila

Da je to normalno u svetu vila

I tako sam ja to prihvatio

Ali ne toliko da bih to shvatio

Prošlo je samo više od 12 godina

Kao neke sorte dobrih vina

Da razumem da oduvek Nekog imam

I da stalno od Njega nešto primam

Da imam mog Anđela čuvara

U slučaju neopravdanog čak i Redara

Da imam svog ličnog Učitelja

U svakom momentu i Iscelitelja

Da imam svog hranitelja

Da imam svog Branitelja

Da imam mogućnost da shvatim

Da imam mogućnost da prihvatim

Da imam mogućnost da idem dalje

Toliko dalje kao kad Stvaraoc šalje

Da mogu osetiti milovanje Hrista

Takvo milovanje da telo blista

Da mogu osetiti ono što mi je falilo

Prijateljstvo koje mi je podarilo

Moje Svetleće Telo od prvog života

I stotinama godina oko mene mota

I kome ja večito zahvaljujem

I Put ka prosvetljenju darujem

Robert Vojnić Purčar

Sanela Pribić 23.07.2020.

Ostavite odgovor