Sećanja 26.10.2019.

SEĆANJA

Na jednom od seminara 2008 godine, Ljubiša nam je ispričao kako je uspostavio kontakt sa Smaragdnim zmajem, pomenutog u njegovoj knjizi Prosvetljenje. Pričao nam je kako je sve to teklo, kako se lepo osećao, kako mu je uvek bilo izuzetno prijatno kada bi se susreo sa svojim poočimom, Smaragdnim zmajem. Bila je to lepa i plodonosna saradnja koja se nastavila i nakon Ljubišinog odlaska iz fiziče ravni, što smo svi, koji smo bili na Zmajevom srcu u Sloveniji, imali prilike i da osetimo, i da doživimo. Svi prisutni na tom seminaru tad, kao i svi prisutni na Zmajevom srcu sad smo bili iskreno radosni. Bile su to velike stvari za nas, kako tada, tako i sada. Stoga zaslužuju veliku zahvalnost kako tada, tako i sada.

U tom smo periodu svi radili male kosmičke meditacije, koje su Ljubiši prosledile Duhovne energije i meditaciju „Put ka Prosvetljenju“. Nakon tog seminara gde je Ljubiša spomenuo Smaragdnog zmaja, i ja sam sela da radim uobičajene meditacije, koje su mi tad bile vremenski raspoređene. Kada sam stigla do meditacije „Mala planeta“ počelo mi se dešavati nešto neuobičajeno. Godinama sam viđala uvek isti prizor, uobičajenu malu planetu, i uobičajeno malo Sunce koje ga obasjavalo. Obično sam dolazila u svom dobro poznatom fizičkom telu i sedala na planetu, preko puta malog Sunca. Međutim, tom prilikom, kada sam na malu planetu stigla, na moje veliko iznenađenje, sam videla da ona nije prazna. Na njoj sedi ogroman zmaj, pognute glave, spuštenih, napola uvučenih krila, beskrajno tužan. Pokušala sam nekako da se spustim pored njega, ali nije bilo mesta, a on se nije micao. Prvo sam pomislila da umišljam. Prekinula sam meditaciju, otišla nešto da uradim, pa sam se ponovo vratila, ali je prizor bio isti. Sutradan sam pokušala ponovo, u nadi da će sve biti opet po starom. Na neki je način i bilo, zmaj se i dalje nalazio na istom mestu. I tako i svih narednih puta. Pošto nisam razumela šta se dešava, nazvala sam Ljubišu da ga zamolim za objašnjenje. Ispričala sam mu šta sam videla, šta mi se dešavalo, vrlo iznenađena, na šta mi je on odgovorio da to nije ništa, da ja, eto, na neki način sama stvaram taj prizor jer smo pričali o zmajevima, da se ne brinem, proći će. Osećala sam u njegovom glasu da tu ponešto fali od pravih informacija, ali se nisam dalje raspitivala. Za mene je Ljubišina reč bila neprikosnovena. Ako on kaže da je tako, onda je tako. Nastavila sam sa meditacijom, pokušavajući da seizborim za mesto sa zmajem. On se nije micao.

I tako je, za čas, proletelo par godina, stigla 2011-ta kada se na Badnje veče katoličkog Božića prosvetlila moja ćerka, pa ubrzo i decembar 2012, i dan koji je po Majanskom kalendaru trebao da bude posledji u istoriji ljudske civilizacije, što se, zahvaljujući Ljubišinom radu, trudu i enormnim paranormalnim sposobnostima, nije dogodilo. Svi smo bili uključeni tad u molitve, pojačane meditacije za spas planete, i bili smo presrećni što je sve prošlo na najbolji mogući način po nas. Par dana nakon rituala u Budimu, jedno veče se ćerki javio kralj Vilenjaka i rekao da je došlo vreme da zamolim za oproštaj za greške svog pretka iz Vilinskog carstva, odakle sam se inkarnirala u ljudsku civilizaciju. To sam i učinila, iz sveg srca, što je kralj Vilenjaka i prihvatio vrativši se u svoje carstvo.

Nakon ćerkinog prosvetljenja, pošto sam malu planetu i dalje delila sa tužnim zmajem, sve me to kopkalo i nije mi dalo mira, jer sam stalno imala osećaj da se tu nešto krije, zamolila sam je da pogleda, obzirom da vidi paranormalan svet, šta se tu dešava. Dobila je odgovor, koji sam ja negde predosećala, ali nisam imala dovoljno samopouzdanja to sebi i da priznam, da je taj dotični zmaj moj predak iz civilizacije Smaragdnih zmajeva odakle zapravo potičem, koji je, zahvaljujući nekoj krupnoj greški koju je počinio, prognan iz svoje civilizacije na jednu nenaseljenu malu planetu, sam, dok ne dođe vreme da mu se oprosti. Bila sam šokirana tom informacijom. Bilo mi iskreno žao tog zmaja jer sam osećala njegovu pregolemu tugu, bol i patnju i znala sam da se iskreno i duboko pokajao za svoje grehe, mada nam nikada nije rečeno koji su to bili. Nakon odlaska kralja Vilenjaka, na moju inicijativu je ćerka zamolila kralja zmajeva da mi omogući da zatražim oproštaj u ime tog mog pretka. Dobila sam dozvolu i svojim sam rečima, iz sveg srca molila kralja zmajeva iz civilizacije Smaragdnih zmajeva da oprosti tom biću. Nakon izvesnog vremena sam dobila potvrdan odgovor, nakon čega mi se pred očima pojavila slika male planete i zmaja koji polako umire, potpuno spokojan i zadovoljan. Milionima je godina čekao,potpuno sam i napušten, samo taj trenutak, da mu se dozvoli da na miru otpusti svoju dušu. Osećala sam neizmernu zahvalnost što mu je to konačno dopušteno.

Ali…to još uvek nije kraj priče. Kada smo u Sloveniji se popeli na Zmajevo srce, mene su odmah pozvali u ugao ograde, iza crkvice Svete Marije. Nisam znala o čemu se radi. Kada sam došla, na brzinu su mi izdiktirali kazivanje, koje sam kasnije morala da prevedem, pa nastavili da rade na meni s velikom ljubavlju. Samo su mi tu i tamo rekli po koju sitnu informaciju, ali su uglavnom glancali moj energetski sistem i karmičke dugove. Nakon izvesnog vremena sam osećala veliko olakšanje u predelu treće čakre, sa prednje strane, kada su mi rekli da su otklonili veliki karmički dug.

-„Sada smo ti otklonili karmički dug. Sve ti je oprošteno i možeš da nam se vratiš kada na Zemlji obaviš svoju misiju, ukoliko budeš želela. U obliku energije. „-rekli su mi sa takvom ljubvlju i nežnošću da u trenutku nisam znala šta ni da kažem.

A šta bih i mogla adekvatno reći na ovoliku milost, ljubav, razumevanje i ostalo što ja ni opisati ne mogu?

Ja, u svom šturom ljudskom rečniku imam samo jednu jedinu reč: HVALA, HVALA, HVALA milion puta pa sve to na milioniti stepen.

U ime Svete Trojice, Oca, Sina i Svetoga Duha, želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek, u ime Višeg cilja, za dobrobit planete i svih živih bića na njoj.

Hvala, hvala, hvala

Čila Mesaroš 26.10.2019.