Čila Mesaroš 23.08.2019.

ISKUSTVO

Proletos je Robert objavio da će se održati dve radionice uživo koje će se moći pratiti i preko web-a, prva u Beogradu, druga u Novom Sadu. Veoma sam se obradovala jer sam osetila da želim lično prisustvovati onoj u Novom Sadu, bez da sam znala zašto. Beogradsku sam planirala pratiti preko web-a ali prenos, iz određenih razloga, nije uspeo, bez obzira energetska sam delovanja svakako osetila. Sutradan sam se pokupila, i u ne baš udobnom kombiju, stigla u Masarikovu, dva sata pre početka radionice. Ispočetka sam samo stajala pred zgradom, vrata su bila zaključana, ali su se uspomene i sećanja na Ljubišine seminare, Više seminare i radionicu nakon povratka sa Fruške Gore sa Robertom, itekako „otključala“, zahvaljujući svim, dobro poznatim energetskim delovanjima koje je Ljubiša za sobom u amanet ostavio budućim generacijama. Kao da se ništa promenilo nije od njegovog odlaska naovamo, sve je ostalo prosto „netaknuto“. Još jedan u nizu dokaza, da za Duhovne energije ne postoji vreme, ni prostor, a ni materija. Sela sam na klupu kod taksi stanice iza ugla. To je skromna razdaljina, tako da energetska delovanja nisu ništa izgubila od svog intenziteta, a ja sam im se vrlo rado i zahvalna prepustila.

Oko pola sata pre početka radionice stigao je Filip. Pozdravili smo se, i on mi je ispričao kako su me Robert i on spominjali, a ja sam se, eto, „slučajno“ pojavila. Slučajnosti ne postoje, bez obzira što ne znamo zašto se nešto dešava baš tad. Ni ja nisam bila svesna zašto sam imala taj snažan osećaj da želim doći. Ubrzo je stigao i Robert. Popeli smo se na sprat, ponameštali stvari, on je krenuo da „priprema teren“ za radionicu, a mi vani, željno isčekivali početak iste. Svaka je radionica, svako energetsko delovanje je bogatstvo i blagodet sama po sebi, ali mi je ta radonica bila nekako posebna. Shvatila sam zašto, kada je Robert objavio da je predviđen put za Mađarsku. Tog momenta sam ja, a moje Svetleće telo mnogo pre toga, znala da ću ići. Jedino što nisam znala je kako ću obezbediti finansijska sredstva, ali sam to prosto prepustila Njima Gore, ionako su mi do sada sve posložili, šta god je trebalo da se desi, i gde god sam trebala ići.

Radionica je bila prelepa, sa divnim energetskim delovanjima, kazivanjima, uvidima, sa podeljenim raznim iskustvima prisutnih. Na kraju, kako to obično biva, nikome se nije išlo kući, svi smo imali potrebu da prozborimo još po koju reč između sebe i sa Robertom, naravno. Na kraju, kad sam već stigla na red, prišla sam i ja Robertu da mu ponudim svoju pomoć, u vezi jezika, prevoda ako išta bude trebalo, bez ikakvih očekivanja, na šta mi je on odgovorio, na moje veliko iznenađenje, da je on već dobio informaciju od Duhovnih energija da ja treba da idem na taj put. Čudima nikad kraja! Ni on, ni ja nismo znali zašto, ali ako je informacija od Gore, tu više nema šta ni da se doda, ni da se oduzme. Tačka. Preostalo mi je samo da se molim da mi se reše finansije.

Moja draga cimerka, Olivera, koju doživljavam kao sestru, mi je ponudila da mi pozajmi ceo iznos, ja bih joj vraćala u ratama, ali me za koji dan zvao Robert i rekao da će mi put biti plaćen, s tim da budem na pomoći našoj dragoj vodički Milici. Prihvatila sam oberučke, ali sam zamolila Duhovne energije da mi pomognu da na neki način „zaradim“ taj put, da bude neke razmene energije, ne bih se osećala lepo da sam išla samo tako, bez da doprinesem celom projektu, na bilo koji način. Tako je nastala ideja da potražim adekvatne tekstove koje bih prevodila i slala Milici i Robertu. Naravno da sam pristala, rado, bilo koji zadatak da su mi Duhovne energije poverile. Bila sam srećna i zahvalna što mogu da idem na tako veličanstven put. Nisam znala šta nas sve tamo čeka, ali se čitav moj energetski sistem uzbudio, vibrirao. Jedva sam čekala dan polaska, kao i svih nas 70, pretpostavljam.

I ovo, kao i svako iskustvo pišem sa namerom kako bih ukazala i pokazala, na sopostvenom primeru, na koji način sa nama Duhovne energije rade, koliko nam pomažu, koliko bdiju nad nama, koliko brinu, rešavaju sve moguće i nemoguće probleme, otklanjaju prepreke, usmeravaju, bodre, ulivaju nadu, sve u ime Višeg cilja za doborobit planete i svih živih bića na njoj. I prosto ne mogu da ne osetim neizmernu zahvalnost za sve ono što dobijam, dobijamo, bez obzira što nam nije jasno, ne može to naš ljudski mozak još da pojmi, a možda je tako i bolje i lepše, jer je veličanstvenije.

Zato se zahvaljujem Stvaraocu za svaku priliku, za sve što postoji, za pomoć od sve Njegove dece, za sve blagoslove, za šansu, za dobrotu, za neizmernu ljubav. Hvala i Robertu na svemu što je za sve nas učinio i čini, hvala svim učesnicima na trudu i radu.

U ime Svete Trojice, želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek, u ime Višeg cilja za dobrobit planete i svih živih bića na njoj.

Hvala, hvala, hvala…

Čila Mesaroš 23.08.2019.