Poseta Ljubiši 17.09.2019.

Moja prva poseta grobu Ljubiše Stojanovića, je bila 2017 sa grupom LDR. Ja za Ljubišu i “Put ka Prosvetljenju” nisam nikad cula i ako živim u Novom Sadu gde je i on bio fizicki prisutan.

Prve informacije o Njemu i Njegovom radu, sam cula od Roberta i to na prvom videu o Svetlećem telu, i bilo mi je interesantno.Ne bih ponavljala dalji tok mog interesovanja a sad već velike ljubavi za duhovni razvoj.

I ako Ja Ništa Ne znam, tek sam na početku početka, idem dalje…Verujem u vodjstvo DE, Stvaraoca, Roberta koji za Sveta Znanja živi i to prenosi i na nas. VIRUS koji je ušao u moju krv, telo, dušu, svest…hvala hvala hvala

Nakon ove prve posete, prošlo je nekih 6-7 meseci, kad sam otišla na Novo groblje, na sahranu, iz poštovanja prema jednoj divnoj ženi, koja je mojoj majci mnogo znacila. Tada sam krenula sa suprugom da tražim Ljubišin grob. Lutali smo po trecoj parceli, više od sat vremena, pocelo se i smrkavati, i odustali.

Prošlo je još dosta vremena dok nisam rekla da hocu da potražim ponovo Ljubišu, a opet sam bila u društvu onih kojima baš nije bilo jasno Zašto ja tražim,”tamo nekog”, koga licno i ne poznajem?
Opet smo šetali, trazili, gledali i naravno NIŠTA…

Vec par dana, još pre objave Čile o njenoj poseti Ljubiše pre odlaska u Madjarsku, i pre bilo kakvih saznanja o Njegovim Portalima, samo mi je prošlo kroz glavu da treba da idem da ga potražim …SAMAAAA

Nikako da uklopim od obaveza odlazak i danas 17.09.2019 čim sam ustala rešim. Oticicu do Ljubiše, i nacicu ga. Mada sam imala nekih drugih obaveza.
Ko poznaje Novi Sad, bice mu jasna putanja.
Sa Podbare krenem biciklom na Liman III,obavim na brzinu posao i krenem, naravno opet biciklom, na Novo Groblje. Od kako sam krenula od kuće do groblja, svi semafori bili zeleni, znaci bez stajanja, a tamo gde je prometna raskrsnica, kao kod Socijalnog, ni jedno vozilo ni iz jednog smera. Tako je bio do groblja. Pre nego sam krenula, zamolim Svetu Trojicu i DE kao i samog Ljubišu, da mi pomognu da sa lakocom pronadjem traženo.

Na nekih 1km ispred groblja, krenu suze, nicim izazvane…hvala hvala hvala
Na dolasku do treceg gm, pitam DE gde da se uputim, i odvedu me direktno do klupe koja je u blizini groba.

Nakon zahvalnosti što su me svi doveli lako do željenog cilja, sela sam na klupu, zahvalila se Ljubiši, i krenula sa aktivacijama. Dan je suncan, vreo, ja u tišini, posvetila se onom što sam želela. Spontano, neznam kako, pitam Ljubišu za neke nedoumice, i odjednom vetar. Trajao je nekih 10′ i prestao. Tada sam se ohrabrila i postavila još neka pitanja, u tišini i vrelini, opet blagi vetar. Svaki put je vetar dolazio sa duge strane. Suze su se same kotrljale, a odgovor u vidu vetrica ih je sušio…hvala hvala hvala

Nekih 30-40m od mesta gde sam sedela, bile su dve žene u poseti nekim svojima, sedele i cavrljale. U jednom momentu, čujem Ljubišu koji kaže,da odem do njih, da im kažem, da dodju do njega, da ga pozdrave i zahvale se. Jer jedna od njih ima problem sa kukovima i teško se krece. Bila sam i ja iznenadjena ovim, ali sam ipak otišla i rekla im. Starija žena je to primila sasvim normalno i zahvalila se, a mladja, koja izgleda ima problem o kome je Ljubiša rekao, je bila iznenadjena. Ni jednu rec nije progovorila, i mislim u neverici primila ovu informaciju.

Ja ne znam da li su ucinile što je Ljubiša rekao, ali sam osecala da to moram preneti…

Pre nego ću otici, isto je preneo, DA OVO MORAM IZNETI, ne smem ostaviti ne zabeleženo.

Hvala Ljubiši, hvala DE, hvala Svetoj Trojici, znam da je bilo razloga što ranije nisam mogla da nadjem grobno mesto, NISAM bila sama

Želim da moje i misli svih ljudi na Planeti budu u skladu sa Voljom Stvaraoca…hvala hvala hvala

Verica Vajs 17.09.2019.