Iskustvo – Samoisceljenje i regeneracija 01.03.2023.

SAMOISCELJENJE I REGENERACIJA – ISKUSTVO

„Vreme će pokazati šta smo dobili …“-rekao nam je Robert  kao rezime februarskih večernjih radionica. I to jeste tako, kod nekog će pre, a kod nekog kasnije to da se desi. Kod mene su se neke stvari, bar ono što je za mene bilo vidljivo otklonilo. Možda još ne u potpunosti, ali najvećim delom jeste, to je sigurno. Ali, da krenem redom.

U prethodnom iskustvu sam već bila napisala da sam, milošću Duhovnih energija, promenila radno mesto, na čemu sam neizmerno zahvalna, jer imam utisak kao da sam, bar po tom pitanju, nakon mnogo godina lutanja, pokušaja, nadanja, razočarenja, i na kraju odustajanja, konačno stigla kući, i to baš u bukvalnom smislu, kao da mi je taj radni prostor druga kuća. Uzgred budi rečeno, cvećara se zaista i nalazi u kući gde vlasnica živi, i u koju sam nekada davno, sa svojih 16, 17 godina odlazila, i koju sam dobro poznavala, ali koja je sada skoro u potpunosti izmenjena. No, pošto ovde na planeti Zemlji ništa nije tako  jednostavno baš, i samo divno i krasno, tako ni ova priča nije samo i isključivo lepa.

Dok sam letos nekoliko dana odlazila na obuku kako bismo obe videle da li je ovaj posao za mene, da li ću se moći uklopiti, uhodati, vlasnica i ja smo puno razgovarale, bile smo same u radnji jer su ostale dve ženice bile na godišnjem odmoru. Atmosfera među nama je bila božanstvena, kao što biva kod osoba koje se odavno poznaju, ili kao da smo sestre, jednom prilikom mi je i rečeno da zaista jesmo bile sestre u jednoj od prethodnih inkarnacija, što bi objasnilo ovoliku količinu bliskosti, a da li je to tačno ili nije ne znam, nisam proveravala jer nije ni bitno. Pričale smo o svemu i svačemu, pa smo se dotakle i teme duhovnosti. Ona ne praktikuje ni jednu od duhovnih tehnika, ali se za pomoć, bilo o čemu da se radi, uvek obraća Njima gore. To je žena prijatne naravi, topla, uvek spremna da pomogne, da objasni, da skrene pažnju, ali na lep način, bez želje da se druga osoba ponizi ili povredi. Njena je želja da se svi koji se na tom prostoru nalaze, osećaju prijatno, bez negativnih misli i osećanja. Uglavnom i uspeva u tome.

Tako mi je ispričala letos da je pre nekoliko godina imala jednu spremačicu koja joj je dolazila po potebi, jer ona nije stizala još i to pored svih aktivnosti i poslova koje je obavljala. Ispočetka je sve bilo u redu sa njom, žena je bila vredna, marljiva, međutim je vremenom postala toliko napadno „ljubazna“ da je to počelo da smeta. Pokušavala je da se na sve moguće načine infiltrira u svaki segment njihovog života, sve pod izgovorom da želi što više da joj pomogne jer ih je doživljavala kao svoje najrođenije. U jednom je momentu zamolila da se svi zajedno fotografišu, kao da su porodica, kako bi ona imala uspomenu na njih, i bila je toliko uporna i napadna da je gazdarica na kraju popustila. Nakon toga je vlasnica kuće primetila kako joj iz sobe nestaju razne sitnice, ili su ispremeštane, bez pitanja. Primetila je, takođe da su joj nestali i kamenčići sa prozora koje je ona držala kao ukras, a kada je pitala spremačicu gde ih je stavila, njen odgovor je glasio da ih je pobacala, jer šta će joj te gluposti. Nakon izvesnog vremena spremačica je postajala sve neprijatnija, svadljivija, počela je da postavlja razne uslove po pitanju posla, izostajala je, nije dolazila u dogovoreno vreme, i nakon jedne žustre svađe, uz glasno izgovorene kletve, zauvek nestala iz njihovog života. Ali pre nego se sve to izdešavalo, u kući se osećala neprijatna energija, jer su i gazdarica i njena ćerka prilično loše spavale, često su se budile noću, čule razne zvukove sa tavana, imale osećaj kao da neko hoda po kući, imale su osećaj u snu kao da im neko sedi na grudnom košu i ne mogu da dišu, zaticali su predmete koji su popadali sa polica u cvećari preko noći, razbijene vaze itd.

Pošto se sve to nije svidelo gazdarici, odlučila je da se obrati jednoj ženi za koju je čula da ima sposobnosti da oseti i otkloni negativnu energiju i eventualne energetske zapise, kletve. Kada im je ona ušla u kuću, nakon kratkog vremena se uputila na tavan i tamo pronašla jedan po jedan od onih kamenčića koje je spremačica „pobacala“. Svaki je bio omotan ceduljicom na kojoj su bile ispisane razne kletve, naravno energetski obogaćene, među kojima je najneugodnija bila želja da se cela ta porodica istrebi. Žena je pokupila i spalila ceduljice, očistila kuću koliko je znala i umela i otišla. Atmosfera je postala prijatnija, ali ne u potpunosti, jer je palih predmeta i hodanja po kući bilo i nadalje, ali mnogo manje nego ranije.

Inače taj deo Venca nema izrazito dobru energiju. Blizu te kuće, samo na par koraka od nje, na uglu se nalazi tzv. palata Kronić, u čijem se podrumu za vreme II Svetskog rata nalazilo more zatvorenika koji su tamo mučeni i umirali. Sama zgrada, koja danas služi kao kancelarijski prostor vezano za sud, koja „slučajnost“, nekada velelepno zdanje, je oronula, podsećajući na kuće duhova iz filmova, a malo dalje, sa druge strane ulice se nalazi napuštena zgrada nekadašnje evangelističke crkve, čija ograda služi kao portal u neki podzemni svet. To je videla moja ćerka, još davno, za vreme Ljubiše, kada smo prolazeći pored te zgrade, osetila kako me podilazi hladna jeza, i kada sam joj to spomenula, ona je spontano pogledala u tom pravcu i videla taj prolaz kroz koji se razni entiteti, u energetskom obliku, mogu pojaviti u ovoj dimenziji. I taj objekat, kao i ceo vrt izgledaju sablasno, i za vreme mog života ja nikada nikog živog tamo nisam zatekla, a ne jednom sam prošla pored te zgrade.

I tako sam ja, znajući za sve ovo, bez obzira, u novembru mesecu krenula na svoje novo radno mesto, radujući se svakom novom danu, jer je u tu cvećaru i poklon shop uloženo toliko ljubavi i pažnje, da je to nemoguće ne primetiti.  Moje nove koleginice su me lepo prihvatile, bez obzira što sam puno starija od njih, od jedne 10, od druge 20 godina, pokazale su mi sve što bih znati trebala, podučavale me novom zanatu, raznim veštinama iz oblasti cvećarstva, koje su mi bile potpuno nepoznate. Obe su bile veoma vešte i mnogo su lepo radile, iskreno sam im se divila. I kao što to biva na početku, sve je delovalo idilično. Međutim, malo po malo, kako je vreme odmicalo, i kako su se i one opuštale, počele su pokazivati svoje uobičajene navike, pa sam videla da mnogo ogovaraju i kritikuju, pre svega vlasnicu, i pogotovo srednja koleginica je stalno bivala nezadovoljna, sa svim i svačim. Imala je potrebu da svima nametne svoja uverenja i stavove, kao i radne navike, smatrajući ih jedino ispravnim i razumnim, a kada bi se neko o njih oglušio, usledila bi optužba kod vlasnice i jedno veoma neprijatno energetsko stanje u celom objektu. U jednom od naših razgovora, kada smo radile istu smenu, pričala mi je o svom kontaktu sa neidljivim svetom, i rekla kako prima informacije, čuje ih, doduše ne zna od koga, ali joj se obraćaju. Pričala mi je o prisutnosti raznih entiteta u kući, o popadalim predmetima i o svim neugodnostima koje se u toj kući dešavaju, svaki put kada gazdarica neće da „posluša“ izazivajući sudbinu protiv sebe.

Pošto ja ogovaranja ne volim, nisam htela da učestvujem u svemu tome, izmakla sam se, i dok su one kod preuzimanja smene pričale, ja sam gledala da čistim, koliko god mogu. Ali, i to je imalo svoju negativnu stranu, jer je srednja koleginica to protumačila kao da sam protiv njih, stajući na stranu suprotnog „tabora“, u ovom slučaju vlasnice. Nije ona meni otvoreno rekla ništa, ali se osetila blaga promena u njenom ponašanju prema meni. Nisam se time opterećivala, s jedne strane jer mi nije prvi put da se neko ne slaže sa mnom, s druge strane je toliko puno toga novog bilo za naučiti, a i stalno ima nekog posla, da nisam stizala se ni okrenuti, a kamo li voditi računa o njenom nezadovoljstvu. Međutim, atmosfera i energija je u cvećari postajala sve neprijatnija i ja sam kući stizala toliko umorna i iscrpljena kao da sam Vezuv pokušavala pomeriti s mesta.  Znala sam da je to sve energetski, ali nisam stizala dovoljno da čistim, morala sam biti skoncentrisana na posao kako ne bih grešila, a sve su to bile nove stvari i situacije. Kako je vreme odmicalo tako smo svi postajali sve napetiji, njene su žalbe na moje „propuste“ bile sve češće i neugodnije, a ja sam se osećala sve više iscrpljena.

Negde sredinom januara su mi se počele javljati zdravstvene tegobe urinarnog trakta. Pomislila sam da sam se prehladila od nogu, a osećala sam i neku težinu, kao da mi je opet jako skliznula bešika, sve me nekako vuklo i probadalo. Radila sam aktivacije koliko sam mogla i stizala, ali su se tegobe samo pojačavale. Bio je to pomalo stresan period za mene, jer sam morala da stižem na tri strane, tata je otišao na operaciju pluća u Kamenicu, pa je mama ostala sama u kući, a ja sam se vrtela u krug između posla, svoje i mamine kuće.  U jednom momentu me toliko bolela bešika i toliko me peklo prilikom male nužde da sam, bez obzira što sam znala da neću rešiti problem do kraja, uzela antibiotike koje sam imala kod kuće. Nakon par sati su tegobe počele da popuštaju, pa sam mogla normalnije da funkcionišem, ali sam znala da to nije pravo rešenje. Koliko, toliko su mi ipak pomogli, jedan kraći period, neke dve nedelje možda, kada je sve krenulo opet ispočetka, možda još neprijatnije. Osećala sam se sve više iscrpljena, oko očiju su mi se pojavili tamni kolutovi, inače imam podočnjake već godinama, ali sam izgledala kao mumija od par hiljada godina. I stalno sam bila iscrpljena, stalno sam imala osećaj kao da mi negde otiče energija, kao kada bi mi neko prerezao vene i krv polako napuštala telo. I ponovo su se pojavile urinarne tegobe. I to u težem obliku jer mi se na donjem vešu pojavila i sveža krv. Ostala sam pomalo zatečena, jer se moj generativni period završio još pre 13 godina, od tada mi se nije pojavilo ni kapi krvi na donjem vešu. Iskreno rečeno bila sam zbunjena pomalo. U jednom sam mometu „čula“ kako imam rak bešike, u drugom da imam rak materice, ali pošto nisam poverovala u te „informacije“ koje su inače bile veoma čiste, setila sam se šta se Robertu dešava kada ima energetske napade, pa sam odlučila da mu se obratim. Nije mene bio strah od bolesti, znam da se svaka može isceliti, ukoliko nam nije vreme za odlazak, ali sam imala potrebu da vidim šta je zapravo u pitanju, a znala sam da sama neću dobiti tačan odgovor. On mi je ubrzo i odgovorio, hvala mu neizmerno, jer  po mišljenju DE u pitanju su bili energetski napadi. Poslao mi je i aktivaciju koju kada sam počela da radim, i kada su DE krenula sa radom i počele da vade i čupaju iz mene sve čemu mesto nije tu, imala utisak da će da izlete i moji unutrašnji organi. Kao da je sve bilo isprepletano nevidljivim energetskim nitima koji su kočili, onemogućili normalan protok energije, što mi nije nepoznato stanje od ranije, ali je vrlo neugodno. Krvarenje ipak nije prestajalo, čak je ponekad bilo baš obilato, a peckanje vrlo neprijatno. Tada sam počela da se molim proizvodu za dematerijalizaciju da dematerijalizuje pesak ili eventualne kamenenčiće u bešici, ukoliko ih ima, jer su simptomi koje sam imala, ukazivali i na tu mogućnost, i zamolila sam, pošto nisam bila u mogućnosti da platim februarske radionice, a osetila sam da će mi biti od neprocenjivog značaja, koje mi je Robert i odobrio. Hvala još jednom.

Radovala sam se svakoj večernjoj samoisceljujućoj radionici i jedva čekala sledeću. Svaka mi je pomogla na svoj način, ali je prošao skoro čitav februar dok se moje stanje popravilo i doveo na prihvatljiv nivo. Krvarenje je potpuno prestalo negde tri dana pred kraj meseca, a i osećaj tereta i težine u bešici i donjem delu tela. Hvala beskrajno Duhovnim energijama i hvala Robertu.

Stalno nezadovoljna koleginica je početkom februara, nakon žustre svađe sa vlasnicom, napustila radno mesto i više se nije pojavila. Nakon par dana je podnela ostavku. Kada smo jednom prilikom radile u istoj smeni, ja sam dobila informaciju da ona neće ostati na tom radnom mestu, ali se nisam vezala za tu poruku, prosto sam pustila da se stvari odvijaju na svoj način. Nakon njenog odlaska, energetsko stanje u cvećari se potpuno promenilo, sve je postalo nekako čisto, prijatno, blago, nežno, kao što je vlasnica oduvek i želela. I svi smo na neki način odahnuli. Čak se i njihov maleni, stari i tad već mnogo bolesni pas sasvim umirio, a bio je stalno uznemiren i sa mnogobrojnim tegobama sa kojima više nisu znali kako izaći na kraj. Ja sa sobom u torbi salno nosim Poruke iz kosmosa koju mi je Zoran poklonio iz Egipta, proizvod za dematerijalizaciju, i dve energetske kartice sa Sfingom i piramidama Egipta. Svaki dan ih molim za pomoć i čišćenje prostora, i mogu reći da se atmosfera pre i sada se ne može porediti.

Istina je da je bilo incidenata i nakon njenog odlaska, svaki put nakon što se osetila ta nama već dobro poznata neugodna energija. Jednom prilikom je vlasnica cvećare imala manji udes, i to pred svojom kućom, koju nije ona izazvala, a drugi incident, koji je znatno veći i neugodniji se desio pre neko veče, nakon popodneva provedenog u intenzivnom radu, kada nisam imala dovoljno vremena da čistim, a osetili smo svi da je energetsko stanje u prostoru veoma neprijatno, mladi kolega je, uveče, vraćajući se motorom sa posla, slupao, opet nije on bio kriv, ali je ipak završio u bolnici, izlomljen, morali su da mu odstrane slezinu, povredio je jetru, bubreg, slomljene su mu obe podlaktice i jedna nadlaktica, i po koje rebro. Sve se ovo izdešavalo svaki put nakon što je vlasnica cvećare slučajno u gradu srela svoju bivšu radnicu. Ne želim da grešim dušu i da kažem da je to isključivo delo njenih misli i neusklađenih želja, ali je isuviše podudarnosti, a imala sam priliku je videti i lično kada je jednom prilikom krenula da energetski baca drvlje i kamenje na svoju pretpostavljenu jer je učinila nešto protivno njenoj volji. Ja sam tada radila molbe, i uspela sanirati negativna delovanja, ali znam koliko su bila neprijatna.

Nakon pomenute saobraćajke, vlasnica cvećare je u poruci poslala molbu svojim zaposlenima da se svi pomolimo za mladog kolegu da sve bude u najboljem redu. Nakon što sam pročitala poruku, odmah sam krenula sa molbom Duhovnim energijama da mu pomognu, u skladu sa voljom Stvaraoca, čula sam kako mi govore da će momak biti dobro, takođe mi je rečeno da osobi, koja je sve ovo izazvala to bilo zadnje, jer će zbog svog ponašanja ubrzo napustiti fizičku ravan. Ne zalazim u to da li će to stvarno biti tako ili ne, i da li je stvarno kriva osoba za koju smo svi uvereni da jeste, jer to nije moje, niti ja bilo kome želim bilo kakvo zlo da se desi. Moje je da radim ono što mogu, a to je da se molim za dobrobit, kako bližeg okruženja, tako i cele planete. A da Oni gore i Karmički izvršitelji rade, to mogu da potvrdim i kroz primer jednog lekara, nedavno preminulog za koga smo radili vence i aranžman oko fotografije za komemoraciju, a koji je radio na vakcinalnom punktu, i koji je terao sve ljude da se vakcinišu, među njima i svoju suprugu, takođe lekarku, i svoje dvoje dece, koji nisu hteli to da učine, ali je on toliko bio neugodno uporan da su na kraju pristali, samo da se situacija umiri, jer se nije moglo živeti od njega u kući. Imao je svega 61 godinu. Kada sam mu videla lice na fotografiji , izgledao je kao nacisti svojevremeno, uglađen, lepo obrijan, uredan, i hladan. Rečeno mi je da jeste bio nacista svojevremeno. Da li je to tačno ili ne, opet ne zalazim, samo znam da slučajnosti ne postoje.

Bilo kako bilo, ja sam neizmerno zahvalna Duhovnim energijama na svim novim doživljajima, novom načinu života, novim uvidima, iskustvima, kao i Robertu i celoj veseloj družini, čiji sam član na jedan komotniji, „penzionerski“ način, ali bez čijeg rada i truda ne bi bilo ni svih ovih promena, kako u mom, tako ni u tuđim životima, a ni globalno, na celoj planeti.

Hvala Stvaraocu pre svega i iznad svega, kao i čitavom kosmosu, našem Učitelju Ljubiši koji nas je uveo u ovaj čaroban svet, i koga volim i poštujem dok me bude.

Hvala, hvala, hvala

Čila Mesaroš, 01.03.2023.