Iskustvo – Život piše romane 29.10.2021.

ŽIVOT PIŠE ROMANE

Kada sam se 2016-te godine vratio Užice da pazim mamu, nisam ni sanjao da će se u narednom periodu odigrati događaji o kojima želim da vam pričam.

Mami se razdvojila butna kost i nakon operacije ortoped mi je sažaljivo rekao: Metastaza je na kosti, mi smo to očistili i ugradili šinu u nogu. Bio je to veliki stres za sve nas, pogotovo za mamu, čije se stanjeznatno pogoršalo nakon tog saznanja. Nakon dva meseca provedenih u raznim odeljenjima bolnice zbog sepse, aritmije srce, teškog disanja i drugih tegoba mama je puštena kući. Bila je nepokretna u lošem psiho fizičkom stanju, sa dubokim dekubitis ranama. Moje zdravlje je takođe bilo narušeno zbog visokog krvnog pritiska i strahova koji su uzeli maha.

Posle nekog vremena mami je bilo bolje, oporavila se, i ja sam se stabilizovao, što je bio rezultat energetskih delovanja Ljubišinih seminara koji su se vrteli na kompjuteru, dok sam pripremao knjigu Kazivanja iz kosmosa. Uz pomoć žene koja je svaki dan dolazila, fizioterapeuta i tetke uspeli smo mamu da dignemo iz kreveta i ona je počela pomalo da hoda, držeći se za hodalicu ili nas. Te jeseni sam počeo da pratim energetske radionice koje je Robert objavljivao i pozitivni efekti toga su se preneli i na mamu. Njeno stanje je bilo sve bolje, čak smo je napolje izvodili.

Međutim, posle nepunih godinu dana njena noga je natekla kao balon. Odveli smo je u bolnicu, nogu su joj drenirali nekim steroidima i otok je spao. Doktorka je ispitivanjima ustanovila da je njena primarna bolest non Hodgkin limfom, sa metastazom na kostima. Predložila je hemoterapiju, ubrizgali su joj prvu dozu tih citostatika, kako se to stručno zove, i pustili kući. Nikad neću zaboraviti ta tri dana, i noći, tokom
kojih je mama povraćala i zapomagala od mučnine i tegoba. Otišao sam u bolnicu i ljutito rekao doktorki: Šta ste joj to uradili? Nagovorila me je da je vratim u bolnicu. Infuzijama su joj povratili krvnu sliku i mama se povratila. Kada su spremili da joj daju drugu dozu citostatika, skupio sam hrabrost i rekao doktorima da sam ja protiv toga. Odustali su od druge doze i pustili mamu kući. Doktorka me je plašila rečima da mama neće još dugo živeti, neki si govorili da će imati jake bolove u kostima, što je slučaj kod takvih bolesnika itd. Bio sam svestan odgovornosti koju sam preuzeo ali sam osećao da sam doneo pravu odluku, iako sam trpeo veliki pritisak i nerazumevanje okruženja. U mojoj svesti su vibrirale Ljubišine reči, o čoveku kome je radio energetske seanse a koji je primao hemoterapije: Koliko god duhovne
energije poboljšaju njegovo stanje, toliko hemoterapija sve pokvari i vrati unazad.

Ništa od prognoza lekara se nije ostvarilo. Mama je nastavila da živi bez velikih bolova i tegoba ali noga je ponovo natekla. Prijavio sam mamu, iako nisam imao njen pristanak, na energetske seanse isceljenja koje su radili Robert i drugi ljudi koji su bili na Olimpu, te 2017-te godine. Otok je posle seansi spao i nikad se više nije vratio, a njeno stanje se znatno poboljšalo. Čak smo prestali da joj lepimo trake protiv
bolova po telu. Život je tekao dalje, mama je uz hodalicu polako odlazila do kupatila, do stola da jede, a ostali deo vremena provodila je u krevetu. Sve poslove oko nje obavaljali smo Vera i ja. Njeno psihofizičko stanje je bilo solidno, pričala sa prijatelicama preko telefona, gledala televiziju, čitala knjige. Postao sam svestan da je mamin nastavak života povezan sa mojim duhovnim razvojem, da je njena bolest zaustavljena zbog mnogobrojnih energetskih delovanja koje sam pratio na Lepoti Duhovnog Razvoja, zbog knjige koju sam pripremao itd.

Ona nije ozdravila, nije radila na svojoj mentalno duhovnoj higijeni, njen način ponašanja i razmišljanja ju je i doveo do bolesti ali, njene tegobe su bile minimalne i podnošljive. Bila je to njena životna lekcija koju je ona prihvatila, sa povremenim ublaženim izlivima očajanja i nezadovoljstva. Svi učesnici ovog scenarija se se, manje-više, uklopili u njega: Mama, Vera koja je dolazaila tri sata dnevno, mamina sestra koja je često kuvala za nas, mamine sestre i moj brat sa kojima je mama obavljala duge razgovore preko telefona, i ja, koji sam se intezivno posvetio duhovnom razvoju.

A onda, 2020-te god., mama je pala i ostala da leži celu noć sama u kupatilu jer sam ja bio u Beogradu. Ujutru ju je Vera podigla, služba kućne nege je konstatovala da verovatno ništa nije slomila ali ona nije mogla da ustaje. Bila je jako potrešena i doktor je prepisao bensedine da pije. Kada su mi javili da je mama pala, pomislio sam da je gotovo, ali mi je unutrašnji glas rekao: Neće ona još otići.. Vratio sam se
Beograda noseći sa sobom knjigu Kosmička Biblija i Biblioteka, i desilo se čudo. Ja sam više puta tražio njen pristanak da je prijavim za porodični paket energetskih seansi koje Robert radio ali ona nije htela ni da čuje o tome, samo bi izbila svađa. Međutim, sad me je nešto nateralo da je pitam još jednom, i gle čuda, ona je dala pristanak. Nisam verovao da se to desilo jer ona je uvek bila protiv toga, protiv Ljubiše
itd. Zahvaljući delovanjima porodične energetske detoksikacije i prisustva knjige Kosmička Biblija i Biblioteka njeno stanje se ponovo stabilizovalo. Prestao sam da joj dajem bensedine, iako je ona negodovala, zajedno sa okruženjem koje je govorilo: Daj joj bensedine, gde će ti duša. Ja sam video da je to vodi samo u nesvest, koja ništa dobro ne donosi. Svesnost nam je potrebna, ona nas budi. Svi su, kao papagaji, ponavljali reči doktora, da su male šanse da ona ponovo ustane. Međutim, malo po malo, radeći vežbe sa njom, uspeo sam da je podignem i da ona sedi za stolom i ruča, a posle nekog vremena i da ide zajedno samnom, ili Verom, do kupatila. I tako je prošla još jedna godina.

Zadnjih meseci je uspevala sama da pređe od kreveta do stola, što je bilo opasno. Početkom oktobra ove godine, ponovo je pala, vrisnula je, ja sam bio u sobi, dotrčao sam, podigao je, bilo je stresno. Noć je bila teška, povraćala je, zapomagala, i sutradan takođe. Doktor je rekao da je verovatno prelom kuka i da je vodimo u bolnicu. Uveče se ona odjednom smirila, zaspala i do ujutru je mirovala i spavala. Ujutru je bila mnogo bolje, njeno lice je bilo mirno i lepo. Posle sam shvatio da je to bio rezultat tzv. Poslednje odbrane, samoisceljujućeg energetskog delovanja koje je ugrađeno u auri i aktivira se pred fizičku smrt da poboljša stanje ( iz knjige Aura). Odveli smo je sanitetom u bolnicu i posle tri dana su je operisali i ugradili veštački kuk. Pošto su posete u bolnici zabranjene, dobijao sam informacije od sestara i doktora. Govorili da je ona čudo kroz šta je sve prošla, ali posle operacije je njeno stanje bilo “onako”, i da je zadnjih dana kašljala. Desetog dana su me zvali da dođem da je vodim kući, ali kada sam došao, rekli su mi da su joj uradili brzi test i prebacili na covid odeljenje. Odjednom sam shvatio da je njen kašalj bio posledica nošenja maski i gušenja dok je ležela deset dana. Rekao sam to mladom doktoru na Covid odeljenju, i video da su ga moje reči zabolele.

Prekinuo me je, govorio je nešto stručno, i rekao da će mami dati najače antibiotike. Bio sam van balansa, tražio sam da je vidim, hteo sam da je vodim kući. Molio sam, to veče, Svetu trojicu da se sitacija razreši u skladu sa voljom Stvaraoca. Suradan sam dobio telegram da je mama te noći preminula. Imao sam neobičan osećaj, nešto me je stezalo kada su mi ljudu izjavljivali saučešće. Molio sam Svetu Trojicu da njena svest stigne do utočišta, aktivirao energetska delovanja sa radionica Život Posle Smrti, energije Vesnici novog života itd. A onda, odjednom, u mojoj svesti su se pojavile reči, koje odavno nisam čuo, kojima se mama meni obraćala kada sam bio mali: Mama te voli najviše na svetu, Majčino zlato i drago kamenje. Osetio sam njenu ljubav.

Trećeg dana sam zamolio Energetskog oblaka u meditaciji da mi kaže nešto njenom odlasku, rekao je: Da treba da budem ponosan na sebe, da je mama stigla u utočište, da uviđa svoje greške, da mi šalje ljubav i da bi bilo dobro da o svemu što se događalo napišem svoje iskustvo. Pošto je znao da me zanima i šta se dešavalo zadnjih dana, dodao je: Bila je dobro do pred sam kraj, o koroni sve znaš.. Na kraju pisanja ove priče, setio sam se sna koji sam sanjao pre neku godinu. U snu sam video da se na nekom rastojanju oko maminog tela, na više mesta, nalaze neke kornjače. Posle sam shvatio da su to aure raka, koje su mi simbolično prikazane kao kornjače, jer je njihov razvoj kod nje zaustavljen; kornjače se sporo kreću, miruju. Kosmička biblioteka mi je rekla da sam dobro shvatio taj san, da je mama imala više tih aura raka koje se posle smrti fizičkog tela dezintegrišu. Kako kažu Sveta znanja, kao posledica mnogobrojnih negativnih misli i stresova dolazi do najtežih oštećenja aure, takvog zapušenja meridijana u auri, usled čega dolazi snažnog razvoja virusa raka u telu, koji stvaraju svoju auru unutar aure čoveka.

Hvala Stvaraocu, Duhovnim energijama, Mami. Hvala Lepoti Duhovnog Razvoja što postoju i što mogu sa učesnicima da podelim ovo, nakon čega se mnogo bolje osećam.

Miodrag Aleksić 29.10.2021.