Ko razume, shvatiće… 08.09.2019.

U duhovnosti sam od samog rođenja, što znači za koji dan pa 54 godine, na neki način. Ispočetka je to bila nesvesna težnja, zov koji sam prosto osećala i pratila čežnju svoga srca, a kasnije, nakon susreta sa svojim Učiteljem, postala je moja nasušna potreba i ljubav.

Usmerenja sam primala čitav život, po osećaju, a da nisam bila svesna toga, prosto mi je bilo normalno, da osluškujem nešto unutar sebe, da svoj pogled usmerim umesto vani, negde duboko unutra, ni sama nisam znala gde, samo sam osećala da odgovori koje tražim, koje u datom momentu trebam, nisu negde napolju, u vanjskom, već duboko u unutrašnjem „svetu“.

Dobijala sam raznu literaturu, iz oblasti duhovnosti, uvek onu koja mi je u datom momentu najviše trebala i koja me usmeravala i pripremala za dalje, za nastavak puta u odgovarajućem smeru.

Tako je došao i dan kada mi je jedna draga poznanica, koja je sad već par godina sa „one strane duge“, poklonila Ljubišinu knjigu „Mesta moći“. Kada sam je prvi put uzela u ruke, kroz telo mi je prostrujala snažna energija i ja sam prosto shvatila: „To je to!“ Upravo sam to čekala ceo svoj život. Prvi korak je bio da pročitam knjigu, zapravo sam je „progutala“, a sledeći, da saznam kada i gde se održavaju seminari. I krenula sam, bez razmišljanja. U Suboticu. Nakon kraćeg vremena bila sam prinuđena da obustavim odlaske na Ljubišine seminare, bila su teška vremena, nije bilo prevoza itd, a istina je bila da su neke stvari morale da se izdešavaju u mom životu, koje uopšte nisu bile ni lepe ni prijatne, jer se radilo o bolestima i smrti u užoj i široj porodici. Ali sve je to bilo samo pripremanje terena za što bolji prijem i razumevanje svih znanja i informacija koje su me u narednom periodu čekale.

Nakon pet godina pauze, i borbe sa životnim nedaćama, kada je situacija u potpunosti sazrela, energije iz iste knjige „Mesta moći“ su me pozvale i vratile na put Svetih znanja. I naravno odazvala sam se, pogotovo što sam i sama bila u vrlo lošem stanju, skoro životno ugrožena. Kada sam se prvi put, nakon svega, ponovo našla u dobro poznatom amfiteatru Radničkog Univerziteta u Subotici, osetila sam i znala: „Ili Ljubišini seminari, ili umreti!“ Treća opcija za mene prosto nije postojala! I nikada nisam odustala. Da li je bilo teških perioda? Bilo je, ima i verovatno će ih biti. Duhovnost nije odsustvo problema i poteškoća, već postepeno oslobađanje od svega nagomilanoga kroz čišćenje, oslobađanje od iluzija. A to je proces koji i te kako zna da bude i bolan i neugodan.

Da li su se Ljubišine „usluge“ naplaćivale? Jesu. Ali…svi su prisutni dobijali iste razvojno-isceljujuće seanse za samo dve stotine dinara koliko je tad koštao ulaz na seminare. Niko, ali niko nas nikada nije primorao, nagovarao, ucenjivao da uzmemo bilo koju Ljubišinu knjigu, proizvod energetsko-duhovne medicine ili da tražimo dodatne isceljujuće seanse koje su imale svoju tarifu. Svako je to radio po svom izboru i nahođenju. Dešavalo nam se, kao što nam se i dan-danas dešava, da u datom momentu nismo imali da platimo za neki proizvod, a trebao nam je. Mogli smo ga uzeti, a platili kada smo mogli. Ljubiša nas nije niti pitao, niti proganjao za novac.

Pre petnaest godina se moja majka razbolela od raka debelog creva. Imala je dve operacije, ali je bilo pitanje kako će se bolest nadalje razvijati. Zahvaljujući Ljubišinim svakodnevnim seansama par meseci, moja je majka i dan danas u životu. Tek sam mnogo godina kasnije saznala kako je on bdio nad njenim zdravljem i nakon što su dogovorene isceljujuće seanse prestale. Malo li je? Koja se količina novca može porediti sa ljudskim životom?

Kada se Ljubiša iz ovog ograničenog sveta preselio u neograničeni svet, osećala sam da će se njegov put nastaviti. Jednom sam čak i pitala kada će se seminari nastaviti. Rečeno mi je 2016. godine. Nisam znala ni kako, ni ko, ni na koji način, ali sam znala da će biti. Neko mi je ponudio učenje Grigorija Grabavoja, nisam se nikad zainteresovala, bez ikakve osude, samo sam znala da to nije moj put. „Slepo“ sam verovala da će put, kojim je Ljubiša krenuo biti ponovo prohodan.

I tako, jedno veče, u zimu 2016. godine, dok mi je Ljubiša isceljivao kičmu, jer sam pre par dana pala i jako me bolela, skrenuo pažnju na jedan video. Uključila sam ga, i ugledala meni poznato lice, bio je to Robert Vojnić Purčar. Prijatno sam se iznenadila i opet osetila i znala da je „to, to“. Od tad, pa na ovamo nije bilo dešavanja koje nisam ispratila. Ispočetka se ništa nije napalćivalo, i to je tad tako trebalo da bude, kasnije, kako smo duhovno napredovali polako se uvodilo i naplaćivanje ponekog materijala, ali bez obaveza. Svako je odlučivao sam da li može ili ne. Emisije i energetska delovanja nam nisu nikad bila uskraćena, bez obzira da li smo platili ili ne. Kada sam imala, plaćala sam, kada nisam bila u mogućnosti, samo sam pratila dostupan video materijal. A toga je bilo sve više i više, i sve bolje i bolje.

Svaki put, kada mi je nešto bilo izuzetno važno, a nisam bila u mogućnosti da platim, milošću Duhovnih energija i zahvaljujući Robertu, ja sam dobila besplatno! Na moje veliko iznenađenje svaki put, jer nisam očekivala. Kada je Robert objavio da je izašao Dekoder 1 deo, prosto sam imala osećaj da je to knjiga koju odavno čekam, ali je cena za mene bila misaona imenica. Nije prošlo puno vremena, Robert mi ju je poslao kao novogodišnji poklon. Bila sam u prilično teškom životnom periodu. Puno mi je tad značila ta knjiga, bio je to čvrst konopac, spušten sa neba za koji sam se uhvatiti mogla. Raspala se jadna od svekodnevne upotrebe i nosanja na sve strane gde god sam se kretala. Malo li je?

Dekoder drugi deo smo podobijali svi, pa među njima i ja, kada smo drugi put posetili Olimp radi aktiviranja. Kao poklon za sve što radimo. Opet besplatno.

Na jednoj od nagradnih igara, bez ikakvog očekivanja sam dobila sve Radionice do kraja godine. Besplatno!

Na put u Mađarsku sam išla milošću Duhovnih energija i zahvaljujući Robertu opet besplatno!

Na sajtu Lepota Duhovnog Razvoja ima bezbroj materijala koji mogu koristiti svi oni koji nemaju sredstava za plaćanje ali koji ništa nije manje značajan i dobar od svega ostaloga.

I ja, naravno, nisam jedina osoba koja uživa u darovima i blagodetima Duhovnih energija od kada postoji Lepota Duhovnog Razvoja. Razna se iskustva naših članova mogu pročitati na stranicama sajta, opet besplatno.

Pa, ukoliko neko i posle svega smatra da je duhovnost i Lepota Duhovnog Razvoja samo za „lovarne“, neka dobro pogleda u sebe i zapita se, gde li se krije njegova vera u Višu Silu? Jer, i sam Isus je rekao: „Pokucajte, i otvoriće vam se! Tražite, i daće vam se!“

Problem je što treba znati „pokucati“ i što treba znati na koji način „tražiti“.

S poštovanjem i neizmernom zahvalnošću za sve dobijeno od Gore, od Ljubiše, Duhovnih energija, Roberta, Lepote Duhovnog Razvoja i samog Stvaraoca.

Čila Mesaroš 08.09.2019.

Želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek.