Sećanje na Prošle Živote 01.09.2019.

ISKUSTVO SA KARMIČKIM DUGOVIMA

Mesec avgust je za mene bio poseban po nekoliko stvari. Tad je rođendan mojoj ćerki, bile su fenomenalne večernje meditacije „Razgovori sa Bogom“ od kojih ne znam koja je bila bolja, i pred kraj meseca smo ćerka i ja morale da odradimo neke karmičke dugove o kojima želim da pišem.

Posle tri godine odsustva od kuće, moja je ćerka odlučila da avgust provede u svom rodnom gradu, u svojoj rodnoj kući. Obe smo se radovale ponovnom susretu, mada je na početku bilo potrebno ponovo se privikavati na zajednički život pod istim krovom, pogotovo što smo potpuno različite ličnosti. Ipak, bilo je lepo. Pričale smo, radile zajedničke meditacije, pa je svaka od nas radila nešto svoje, ja meditacije i kućne poslove, ona crtala i pripremala se za početak novog semestra.

Nekoliko dana pred njen odlazak, ja sam se počela osećati veoma loše. Nije to bila seta zbog rastanka, osećala sam da to ima mnogo dublje korene. Stalno sam se nadimala i imala osećaj kao da me nešto steže oko struka, kao da mi je treća čakra u potpunosti zablokirana, i ma koliko da sam se trudila, nisam je uspela trajno očistiti, ili osloboditi, sve je trajalo koji minut samo, i sve po starom. Redovno sam učestvovala u večernjim radionicama, puštala snimak za zaštitu, ali se stanje samo pogoršavalo. Osećala sam da je u pitanju aktiviranje karmičkog duga, i da je sve to vezano kako za mene, tako i za moje dete, na kraju krajeva, ne dešava nam se to prvi put. Uveče, tri dana pred njen odlazak, nije bilo radionice, i ja sam, da bih se malo isključila i opustila gledala neki lagani film, a ćerka je izašla i sela na terasu da zapali cigaretu i sluša muziku. Dok se film završio, stezanje oko mog struka je bilo neizdržljivo, imala sam osećaj da ću se ugušiti. Izašla sam na terasu da zamolim ćerku da pogleda šta se dešava, obzirom da ona vidi energije, prosvetljena je od svoje trinaeste godine, ali sam primetila da je zauzeta. Sela sam preko puta nje i sačekala da se proces na kojem radi, završi. Nakon nekoliko minuta mi se obratila i ispričala šta se dešavalo.

Slušala je muziku i u jednom se momentu počela pitati, bez neke posebne namere, zašto je toliko privlači vikinška muzika. I tad su joj prikazali čitav jedan film, po kojem je njen predak po Svetlećem telu bio viking, koji je prvi stupio na Izland. Videla je tog čoveka, krupnog, sirovog sa ledeno plavim očima. Imao je jednu ćerku koju nije voleo, iz prostog razloga što je bilo žensko dete, neobično nežne duše, što je za ono vreme bilo potpuno nepogodno. Ni njena mati, krupna žena, takođe sirova, nije je volela, i devojka je bila veoma nesrećna i usamljena. Otac, kako je to bilo normalno u to vreme, nije bio vezan za svoju „porodicu“, zanimala ga samo plovidba i horda sa kojom se kretao. Devojka, željna pažnje i ljubavi se priklonila tetki, koja se bavila crnom magijom i koja je bukvalno prodala svoju dušu ogromnoj zloćudnoj zmiji koja je živela među stenama, na dnu okeana. Devojka nije znala u šta se upušta za razliku od tetke, koja ju je iskoristila za svoje potrebe, načinivši od nje roba, kako bi na kraju i njenu dušu prodala toj morskoj nemani. Nesretna devojka je živela još jedno vreme ali kao zombi, bez svesti o sebi i onome šta čini. U potpunosti je potpala pod vlast svoje tetke koja je na kraju umrla u strašnim mukama, i niti je opstala njena svest, o duši da ne govorimo. Otac se devojke, prilikom jedne plovidbe utopio kada je sa palube pao u more, jer nije znao plivati.

Poenta priče je bila u tome da su ta nesretna bića, odnosno svest utopljenog oca i umrle devojke, nisu mogla da pronađu svoj mir i dalje su lutale na mestima gde ih je smrt zatekla. Bilo je potrebno pootpuštati ih, odnosno pokazati im mogućnost da krenu do kosmičkih Utočišta. Takođe je bilo potrebno ukloniti svest preminule morske zmije, koja je, sad već samo u energetskom smislu i dalje obitavala na tim prostorima. To je sve bio zadatak moje ćerke.

Kako se ceo taj proces privodio kraju, polako se počela osećati prijatnija energija u kući, ali se moj osećaj stezanja oko struka nije smanjio, pa sam zamolila ćerku da proveri, šta sejoš dešava. Ubrzo je i videla šta je u pitanju. Jedan od mojih predaka po Svetlećem telu je živeo u Egiptu, bio je faraonov miljenik, čovek o kojem se na prvi pogled nije moglo reći da li je muškarac ili žena. Bio je visok, krhke građe, lepuškastih crta lica. Bio je veoma uvažen na dvoru. Bez obzira na to je bio izuzetno nesretan, nespokojan, jer nikada nije osetio da ga iko zaista voli. Poznat je bio po tome što je pripitomljavao i držao zmije sa kojima je izvodio razne atrakcije kojima su se faraon i dvorjani divili. Imao je i paranormalne sposobnosti. Međutim, pošto je bio veoma, veoma nezadovoljan, svoju skrivenu agresiju i besove je isklajivao na zmijama i bio veoma zao prema njima. One su ga zbog toga iskreno mrzele. U jednom momentu su mi prikazali scenu na dvoru, kada ga je verbalno napao i prozvao jedan od faraonovih visokih funkcionera, zbog izgleda i ponašanja, a ta osoba je bila predak po Svetlećem telu moje ćerke. Nastala je žučna rasprava. Taj čovek nikako nije mogao da shvati zašto ovaj, o kojem se ne može na prvi pogled reći ni ko je zapravo, uživa toliku faraonovu simpatiju. Nakon nekoliko dana, taj moj predak je nađen mrtav u svojim odajama. Oko njegovog struka su bile obmotane zmije, takođe mrtve. Nikom nije bilo jasno šta se tu zapravo dešavalo, jer ujeda na njegovom telu nije bilo, a inače na njega nije delovao otrov zmija. Istina je, da su ga zmije ugušile svojim stiskom, jer više nisu mogle da podnose torturu koju je nad njima sprovodio. Svi su na dvoru žalili za njim, i imao je velik sprovod.

Zanimljivo je bilo osetiti, shvatiti, doživeti i proživeti sve te osećaje koje je taj moj predak imao, prepoznala sam ih u sebi, i tek mi je tad postalo jasno koliko mi ne znamo ko smo zapravo jer je naša svest pretrpana svim tim toksičnim sećanjima i karmičkim dugovima. Svi potomci tog čoveka, a moji preci, su zbog toga imali problema sa želucem i probavnim organima. Da bih se osećala dobro, bilo je potrebno odstraniti, u toj vremenskoj zoni, zmije sa tela mog pretka, i kada se to odradilo, osetila sam kako pucaju stege i oko mog struka. Osetila sam veliko olakšanje. I da bi sve bilo kako treba, bilo je potrebno da uspostavim kontakt sa kraljem Zmija kako bih zatražila oproštaj u ime mog pretka. Bilo je takođe potrebno otpusiti svest tog čoveka koja je i dalje lutala ovom planetom, onako nespokojan i unezveren. Naravno posao nije završen, jer negativne misli tog pretka i dalje obitavaju u mom Svetlećem telu, u mom enrgetskom sistemu, prouzrokujući razne neprijatosti, tako da je konstatno čišćenje jedini lek za oslobađanje od njih, kao i svih drugih kojih još nisam svesna.

Takođe smo saznale da smo se ćerka i ja mnogo puta sretale kroz istoriju, ali da je naš odnos bio uglavnom veoma konfliktan, pun spletki, mržnje, netolerancije, zlobe, da bi u ovoj, poslednjoj bile majka i ćerka i dobile priliku da očistimo, pročistimo naš odnos, koji ni u ovoj inkarnaciji nije bio uvek bez ijedne senke, kroz ljubav, razumevanje i obostranu podršku.

Hvala Stvaraocu na svim lekcijama, hvala beskrajno svim Duhovnim energijama i Cenrima i Svestima koji nam toliko pomažu. Hvala na svim spoznajama, uvidima, bolima i radostima, na celokupnom ovom putu i na šansi da budemo bolje, humanije i tolerantnije osobe.

Znam da sve što sam napisala izgleda kao naučna fantastika, kao izmišljotina, ali ovo je samo jedan od mnogih primera, trenutno najsvežiji, koji sam u svom životu doživela, i namera mi je bila da ilustrujem koliko mi zapravo pojma nemamo šta su naši preci radili, čime su se sve bavili, koliko su nam poteškoća u amanet ostavili, koliko nam je svest i percepcija zaprljana svim tim sećanjima, a da toga nismo svesni, ne znamo, nemamo uvid. Unapred hvala svima koji ovaj tekst budu pročitali i shvatili važnost rada na sebi, važnost čišćenja svog energetskog sistema, jer nam i najbezazlenije toksično sećanje može zadavati poprilične glavobolje, a da ne znamo odakle potiče. Na sve nam to i Robert od samog starta skreće pažnju i govori.

U ime Svete Trojice, želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek, u ime Višeg cilja, za dobrobit planete i svih živih bića na njoj.

Hvala, hvala, hvala

Čila Mesaroš 01.09.2019.