Suprotnosti 30.10.2019.

SUPROTNOSTI

Stvari o kojima ću govoriti nisu ni lepe, ni prijatne, ali sam gore, na Zmajevom srcu, dobila dozvolu od Ljubiše da o njima pišem jer je došlo vreme za to.

Nakon što se 2011. godine, milošću Duhovnih energija i uz odobrenje Stvaraoca, moja ćerka prosvetlila, prosto je moralo tako, iz određenih razloga, prolazile smo kroz veoma teške periode. Ljubiša je o svemu bio obavešten, savršeno je znao šta se na planeti dešava, i imao je pune ruke posla. Tih godinu dana od decembra 2011, do posle rituala za spas planete, decembra 2012 , je bio blago rečeno turbulentan, veoma sličan ovom periodu kroz koji upravo prolazimo. Bila je to godina bespoštedne borbe „sile mraka“ sa jedne i „Čistote i Svetlosti“ sa druge strane.

Kuća nam je stalno bila puna entiteta raznih vrsta, od duša pokojnika koji nisu znali put do utočišta, pa im je bilo potrebno otvoriti kanal, pa do onih koji su, zbog vezanosti za materiju nisu ni imali nameru da napuste fizičku ravan jer su bili ljuti, povređeni, osvetoljubivi, razočarani, umobolni, tražili svoja prava itd. pa im na pamet nije padalo da odu sa ovoga sveta. Takvim svestima je bilo izuzetno teško objasniti da im je vreme na planeti isteklo, bilo je tu baš pravog natezanja, polemike, negodovanja, prepirki i sl. Ja tada nisam imala sposobnost da te ljude otpuštam, to je bio jedan od ćerkinih zadataka, pa sam joj ja samo pomagala svojim molitvama i lepim željama za put. Pošto sam veoma senzibilna, duše, vezane za materiju, su obožavale da se smeste u moj energetski sistem, pa se dešavalo, da ih je ponekad čak 13 uvuklo u moju auru. Bio je to neobičan osećaj, jer sam imala dojam da ću da puknem, da ću da se raspadnem. Svako je pokušavao da ostvari neku svoju želju preko mene, pa tako je neko hteo određenu vrstu hrane, drugi istovremeno neko piće, kafu, cigarete (ja ne pušim), alkohol, vodu, jedan bi da spava, drugi da se šeta, neki da se svađa, itd. itd. itd. bez kraja i konca. Bilo je grozno. Ćerka ih je iz mene izvlačila jednog po jednog, bez njihovog pravog pristanka. Ja sam mogla da ih čujem, da na neki način komuniciram sa njima, i naravno nije mi na pamet padalo da im udovoljavam, to bi samo pogoršavalo situaciju. Zbog nadolazećih promena tada, bilo je mnogo odlazećih duša, ponekad je čitav grad bio pun onih koji su čekali na red do Utočišta. U to vreme je svega dvoje ljudi na planeti znalo da otvori taj kanal, jedno od njih je bila moja ćerka, zadužena za ovu hemisferu planete, a drugi je bio jedan muškarac u Maroku, po imenu Aksan, kod koga su odlazile duše sa druge polulopte planete.

Bilo je tu i istinski tužnih stvari, bez obzira što nam je to tad bila svakodnevica. Sećam se, jedne smo večeri sedele pred televizorom i gledale neku dokumentarnu emisiju o prvom svetskom ratu, inače takve stvari nikada nismo gledale, sa arhivskim snimcima. Na jednom su snimku pokazivali vojsku kako prolazi kroz neki predeo, i ja sam osetila kako se oni, kroz ekran slivaju u našu kuhinju. Zamolila sam ćerku da pogleda, i ona mi je to i potvrdila. Bile su to sve duše palih boraca koji su još uvek lutali planetom, nesnađeni, uplašeni, izbezumljeni. Prosto im je naj taj način bilo omogućeno da odu. Ćerka im je ovorila kanal i oni su krenuli polako, strpljivo, jedno po jedno, zbijeni u gustim redovima. Ona je nemo i zabezeknuto gledala taj prizor, suznih očiju. U jednom mi je momentu samo rekla: „Mama, da samo znaš koliko ima dece, dečaka, nose puške, deca od 7-8 godina, pa i mlađa! Jadni, ni ne shvataju šta im se desilo!“ Grunule su mi suze. Celu su noć oni prolazili kroz našu kuću do Utočišta, a mi smo ih pratile, hrabreći ih molitvama, da će sve biti u redu.

Ali je bilo tu i mnogo toga drugog. Kako se približavao decembar 2012, tako su napadi od strane negativnih tvorevina, bila sve veća, neugodnija i bezočnija. Nije bilo dana, pogotovo noći da nam se nisu pojavili u kući izazivajući nered, ako smo bile nesmotrene svađe, loša osećanja svih vrsta, fizičke povrede, lomljavinu posuđa, razne kvarove na elektronskim uređajima, bolesti kod kućnih ljubimaca itd. Bili su vrlo „kreativni“ i „snalažljivi“, no imali su jednu manu, uvek su bili razotkriveni. I čim bi se to desilo, njihova snaga bi automatski splasnula. U to vreme to nisu toliko bili ljudi koji „mrače“, već energetske strukture koje su se stvarale tokom nekoliko hiljada godina, zahvaljujući ljudskim negativnim mislima i delovanjima, i koje su na neki način se „materijalizovale“. Uvek su, bez izuzetka imale ružan, gnusan, izgled. Znale su da im se bliži kraj, pa su koristile svaku moguću priliku da napakoste i iživljavaju.

16.novembra 2012. godine, rano ujutru sam se popela na sto da namestim zavesu koja se na jednom mestu otkačila, kada su me neka mala bića gurnula. Osećala sam kako su se zaukala i svom snagom mi pomerila stopala. Pala sam, i slomila desnu petu. Tada nisam znala zašto mi se to desilo, samo da je tako moralo biti. Nisam se sekirala. Bila mi je to sjajna prilika da vežbam i što više pomažem ćerki u obavljanju zadataka u paranormalnoj sferi. Na Ljubišine seminare nisam mogla da idem svaki put, ali je ćerka uspela da napravi jedan energetski kanal, pomoću Duhovnih energija, između moje sobe i sale u Subotici, preko kojeg sam mogla da pratim šta se za vreme predavanja dešava. Bile smo povezane i u stalnom kontaktu sa Duhovnim energijama, Svestima, Ljubišom i Svetim Savom.

Tako smo saznale da je zakazana jedna bitka, na energetskom nivou, par dana pre onog famoznog datuma, između „tamne“ i „Svetle“ strane. Bitka je bila zakazana u 16h, tri dana pred ritual za spas planete. Na negativnoj strani su se borile sve „sile mraka“ koje su se tokom ljudske istorije stvorile, a na suprotnoj, na našoj strani su bile sve dobre duše, svi dobronamerni ljudi na planeti zemlji, njihove podsvesti zapravo, uračunavajući i sve one koji su se upokojili. Bitka je krenula ranije od zakazanog termina, jer je suprotna strana bila nestrpljiva. Ja sam mogla da gledam samo deliće svega, što mi je bilo omogućeno, ali je ćerka videla sve. „Zaraćene“ strane su se postavile u gustim redovima jedna preko puta druge. Kada je sve krenulo, naše vođe, kao što je Ljubiša, i ostalih petnaest Avatarovih pomoćnika, Napoleon i drugi, da ih ne nabrajam, su jahali napred, na konjima, za njima se kretala pešadija, svi ostali dobri ljudi. Ćerka je videla kako se otvaraju grobovi svih grobalja na planeti i iz njih izlaze sve duše željne oslobođenja, i pridružuju se vojsci „Svetlosti“. Nakon oko sat vremena bespoštedne, neravnopravne, „tamna strana“ nije imala baš velike šanse, i beskompromisne borbe, konačno je „Svetla strana“ pobedila. U tom momentu je ćerka dobila i jednu informaciju: „I kao poslednji neprijatelj se poništava smrt!“ Što je značilo da je Smrt, kao energetska struktura, prestala da obavlja svoju funkciju i otišla u „penziju“, više se ne pojavljuje pred umirućima i ne prati ih do kanala za Utočišta kao do tad. Nakon tog događaja je na planeti tri dana bilo sve kristalno čisto. Bio je to nikad pre doživljeno iskustvo, prosto nezamislivo sad. Međutim, u sumrak trećeg dana, polako su se budile senke stvorene zahvaljujući negativnim mislima ljudi, i ponovo se osetilo kako sve gubi svoj sjaj i tone u sivilo i mrak…

A zašto sam sve ovo ispričala? Jer je došlo vreme da se o nekim stvarima govori, jer su previranja na planeti i sad, kao i tad, veoma snažna zbog nadolazećih globalnih promena, koje opet izazivaju strah i pometnju kod „tamne strane“ koja se, zahvaljujući ljudima opet stvorila, i koja se svim silama trudi da opstane. Ali, nema te tame koju svetlo Božanskog sjaja razvejati ne može. Tako će biti i ovaj, kao i svih prethodnih puta, do konačne pobede. Ali do tad nam preostaje još podosta rada i truda.

Hvala Stvaraocu, svim Božanskim energijama, svim kosmičkim Centrima, Svestima, razvijenim Civilizacijama, Anđelima i Arhanđalima, Zmajevima, Vilenjacima koji su uz nas i svim snagama pomažu da isplivamo iz ovog duhovnog maraka u koji smo svojim neznanjem i neusklađenošću zapali. Hvala neizmerno Ljubiši, posebno, hvala Robertu, posebno, kao i svim Svetlosnim radnicima na ovom ni malo lakom zadatku.

U ime Svete Trojice, želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljomStvaraoca, ovde, sada i zauvek. Amin.

Čila Mesaroš 30.10.2019.