Sve je lakše uz DE 16.10.2019.

Zdravo Roberte.

Hvala ti za sve što radiš.

Hvala ti zato što odvajaš svoje vreme za nas, nas koji često sebe zapostavimo. Veruj, da nema zaj.meditacija i radionica, ja za sebe ne bih imala vremena, nikada nisam odvajala vreme za sebe. Hvala ti … Vidiš u toku dana uvek radim neke aktivacije, bilo šta…danas sam slušala muziku za dušu…

Skoro sam pisala o svom najvaznijem iskustvu, rodjenju deteta…e to isto je malopre iskijalo kuglicu iz nosa. Malu neku, ne znam odakle se pojavila. Ne želim da mislim šta bi bilo da je nije iskijao. Hoću da kažem svima koji su u ovoj priči, biće problema, biće ih na pretek ali cete ih prosto” iskijati”…sve je lakše uz DE.

E sada, da napišem i šta se desilo pre mesec dana. Rešio moj suprug da ne kupujemo drva već da spremimo naša. Imamo parno grejanje na drva. E sad, išli smo autom i sa 3 traktora. Na polasku, kaže mi suprug, pakuj stvari i sa autom napred idite. Rekao je to jer je mali uzan i krivudav put. Ako ode traktor ispred, ne možemo ga preči. A ja NE ZNAM zašto sam viknula, daj ne juri me bre, idi mi ćemo polako.

Dever me gleda, da li si ti to njemu rekla da ide isped nas?! Tek sam tada skontala šta sam rekla. Sreća pa me suprug sluša. Stigli smo ga ubrzo…ja vidim točak se leluja na njegovom traktoru, tj. na prikolici…zovem ga da stane. Sa te strane je inace provalija!!! Ali bukvalno! Pogledamo, točak stoji samo na osovini. Dakle, metalna šipka i točak na njoj, ni lagera, ni prstena a o kapi i šrafovima da ne pričam.

Koliko biste mogli da idete tako na ravnom asfaltiranom putu? Metar? 10? 50? A šta mislite, koliko biste mogli na truskavom seoskom putu punom krivina?!? Delove smo našli nekih 300m iza. Da, tako je išao….nikome nije jasno kako je izdržao. Ali ja znam. Zna i on….i hvala ti , hvala….Sve to je bilo dan pre Portala zahvalnosti. Zahvaljivala sam se i tebi i DE celo popodne….i dalje to činim.

Hvala ti i slobodno podeli da vide oni kojima trebaju dokazi…ja ih ne tražim ali eto, dolaze sami.

Ivana 16.10.2019.