Iskustvo – Promene i Čuda 12.09.2020.

Veliki pozdrav, Roberte!
Želim da podelim svoja iskustva sa tobom, a ti zatim ostalim članovima duhovne porodice. Emoji

Danima mi se krčkaju iskustva koja čekaju pravi trenutak za objavu. I evo ga. Uz kaficu, na ovaj veliki praznik, pri tom i naš porodični. Za godišnjicu braka dobila sam veče za sebe. Za mene nema materijalnog poklona koji može da mi zameni slobodno vreme za sebe!!! Ovih dana mi je i rođendan, a ja sam dobila poklon ranijie, Kosmičku bibliju. EmojiEmoji

Kada je u radionici bila objava o Čudu u poklonima, odmah je sve odzvanjalo u meni od odluke da se prijavim i poručim. I zaista sam se izjasnila da želim rođendanski poklon ranije. Pozajmila sam novac od mame sa namerom da ga do rođendana i vratim. Otplata je u toku. EmojiI dobih poklon nad poklonima za sve ovozemaljske rođendane!

Pa, pomenuću neka čuda koja su se desila unutar tih nekoliko dana.

Krajem aprila meseca, za vreme karantina, u toku policijskog časa, mačor kojeg smo imali 10 godina, član porodice koji je sa nama dočekao našu decu, izašao je u noćnu šetnju kao i obično, ali se nije vratio ujutru, što se do sad nije desilo. Prolazili su dani. Ja sam molila DE da nam se vrati i otpustila, sve prepustila njima. Ćerka je imala utisak da ne tugujem, da mi nije žao. Ne znam kako da objasnim, ali nisam tugovala u uobičajnom smislu, kao što bih nekad. Nedostajao mi je, nju sam umirivala i objasnila da nema svrhe da nagađamo da li mu se nešto dogodilo, da sigurno postoji razlog zašto se to desilo i sl. Posle dva meseca odlučili smo da udomimo dva mačeta. Svaki pokušaj je propao. Nije se dalo, što bi se reklo. Suprug je imao osećaj da nije pravi trenutak. Inače, Mrki je bio moj poklon njemu dok smo se zabavljali i oni su delili svoje momačke dane. Emoji
Kada je u utorak uveče stigao mejl za skup sutra ujutru na Avali, odmah sam se bacila u organizaciju oko puta, čuvanja dece. Sve je proteklo glatko.
Pre posla, muž je mene i decu odvezao do mojih roditelja, a uz njihovu pomoć sam sve organizovala.
Nas tri smo čekale ispred zgrade da nas pokupi kolima koja su bila parkirana u kraju. Stigao je on, ali iz auta je izašao u naručju noseći našeg Mrkija! Evo, sad sam se rasplakala i naježila. Isparkirao se, otišao do pumpe i krenuo po nas. Mrki je prešao ulicu pred njim i onda su im se pogledi sreli. Prepoznao ga je po očima (mačor je ceo crn, bez nekih karakteristika ili ogrlice). Zaustavio je odmah auto, izašao i dozvao ga po imenu, a Mrki mu je odmah skočio u krilo. Emoji Međutim, izbezumio se u autu, nikad nije voleo vožnju. Smestili smo ga, namirili i morali smo da krenemo. Ne moram vam reći kako sam se osećala. Zahvalnost, poverenje, radost… Stigao je poklon na dan kada sam krenula po knjigu. Šta se dešavalo na Avali je priča za sebe!
Kada smo se vratili kući popodne, Mrki je bio još u šoku. Bio je čist, bez povreda, samo mršaviji. Sedeo je na prozoru, gledao kroz njega i na momente mjaukao tužno. Odbijao je hranu i vodu. Dali smo mu prostora. Muž i deca su ga mazili, nutkali, Opuštao se, ali polako, oprezno i nije hteo da se makne sa prozora. Kada sam mu posle nekih sat vremena prišla, sela na krevet, on je sišao sa prozora i došao mi u krilo. počeo je da se mazi, uvija, prede, „maršira“. Donela sam mu hranu, sve je pojeo, popio vodu, malo odspavao, izašao u ostatak stana. Krenula je razmena ljubavi između njega i nas kakva je uvek bila. Kasnije, kada su svi polegali, pratio me je u stopu. Sela sam da čitam knjigu, a on bi meni u krilo. Slučajno je ovako reagovao na mene? Ne bih rekla.Emoji Međutim, u toku noći je počeo da mjauče, skače na prozor, njuši ulazna vrata. Pustili smo ga na terasu. Nije se smirio. Odmeravao je da li može da skoči na otvoren prozor koji je pored ulaznih vrata za zgradu, odmeravao je da li može da skoči sa terase, išao u krug, nije više ni dolazio da ga pomazim. Odlučili smo da mu otvorimo vrata i ostavimo ih otvorena u toku noći u slučaju da se vrati. Izašao je lagano, njuškao po dvorištu i otišao. Sutradan mi je muž rekao da se on kasnije vratio na prozor terase, stao je, pogledao mog muža koji je sedeo za svojim stolom koji je ispod prozora nasuprot terasnom, vratio se da se pozdravi i zahvali na svemu, okrenuo i otišao. E, tada je krenula lavina suza kod mene. Ali ne zbog tuge, već iz zahvalnosti na mogućnosti da saznamo da je dobro, da se prilagodio novom životu, da nas pamti i voli, da devojčice shvate da je sve moguće i da za sve postoji razlog, da naučimo da otpustimo, da nas u ovo vreme kome svedočimo uveri da se bira SLOBODA, a ne komfor…Mislila sam da je pokon to što smo ga pronašli, ali kakve smo uvide i poklone dobili time što je otišao…suze mi teku…EmojiEmojiEmojiEmoji I, juče su se njih dvojica opet srela u kraju. (a mesecima pre smo se kretali istim „stazama“ i nikad nismo naišli na njega) EmojiEmoji

Da se vratim na knjigu.
Isto veče sam je čitala kao da čitam roman sa vrlo zanimljivom radnjom. Emoji Čitala sam je sutradan ujutru. I onda je krenula žurka. Jedva sam izdržala taj dan. Nisam mogla oči da držim otvorene, a sama sa decom, oko njih. One bi u park,odemo nekako a ja u sebi tiho plačem. EmojiEmojiEmoji Ko je doživeo da mu duša spava i da jedva stoji od umora, a ima obaveze, posao i sl. zna o čemu pričam. Međutim, bilo je i Svetlećih tela na Avali, a ja izgleda ovako reagujem na ukrštanja. Ovako sam se već osećala dan nakon što neko poseti Mesto moći. Volim da slušam radionice, da radim meditacije i molbe u miru, ali me Knjiga toliko privlači da je čitam i dok sam sa decom i oko njih ili imam nekih obaveza koje me prekidaju u čitanju.
Narednog dana sam se osećala malo bolje i usledilo je naredno čudo. Otišle smo ćerka i ja do Kineza. Obavile deo kupovine, ali se njoj jako išlo u toalet pa smo se vratile kući. Setila sam se da ponesem knjigu kad smo opet krenule u kupovinu. Završimo, dođemo na kasu. Kinezi se raspričali, laganica, menjaju traku u kasi. Ispostavi se da jedan artikal nema cenu, oni iskuliraju.Naplate, izađemo iz radnje i ja shvatim da se nešto tu ne uklapa. Uzele smo tri puta više artikala nego malo pre, a platile nešto malo više. Moja procena je da su naplatili duplo manje. Moje zapažanje je bilo da su čekirali svaki artikal, možda su neki preskočili. NIje važno kako, ali jeste da je Knjiga bila u mom rancu taj put. Emoji A, tek što se portir uzvrteo, vidi da mi je maska spuštena, da ga gledam pravo u oči, onako ladno, a on ustuknuo, uzmuvao se, ne zna da li bi da reaguje ili ne. Emoji

Promene koje primećujem od kako pratim Roberta i LDR su se intenzivirale u poslednje vreme.
Bilo je perioda kada sam ispadala iz balansa. Kazivanje EO za mene je bilo da savršeno znam šta radim kada sam u balansu, ali kad nisam ne znam ni da li sam pošla ili sam došla. Emoji Teže ispadam iz balansa, svesna sam momenta kad krene reakcija i preduhitrim je, ostanem smirena. Prošlost sam ostavila gde joj je mesto. Čak moram da se napregnem da se setim nekih dogaćaja, ne zato što sam ih zaboravila već zato što nemam interesovanje da ulažem energiju u njih. To naročito primećujem u razgovorima sa roditeljima i sestrom. Njihove odnose koji su se „zaglavili“ u prošlosti mogu da posmatram iz njima potpuno strane perspektive. Već pola godine sam stalno sa decom, mlađa još ne ide u vrtić, starija je imala nastavu od kuće pa raspust. Tu je bilo izazova, jer nisam želela da dozvolim „predaju“ svog vremena i uspevala sam, jer sam tako postavila prioritete. A takve porodične okolnosti su mi savršen poligon da uvidim kakav je moj unutrašnji mir, percepcija, prioriteti. i zahvalna sam na svakom iskustvu i scenariju u svom životu jer su me doveli u mene sada, a ovakvu lakoću i prepuštenost nikada pre nisam osećala. Projekcija budućnosti je isto bila izazov, ali je sve bolj. Čak mi bude napor da isplaniram ručak za sutrašnji dan. Emoji Pitala sam se kako su se svi ovi ljudi prosvetlili, koliko su godina i rada uložili u svoj razvoj, nisam mislila da je to za mene nedostižno, ali da svakako nije blizu. Skoro sam počela da osećam veću sigurnost u sebe, poverenje u DE, posvećenost, istrajnost. Svega toga je već bilo, ali sada kao da se uvećava iz sata u sat. Prosvetljenje je prestalo da mi bude bauk, čak sam se usudila da poželim prosvetljenje u ime viših ciljeva za lični razvoj kao duhovnu želju uz Svete slike. Na Avali, a zatim i juče smo dobili potvrdu od Roberta da su oni koji nisu prosvetljeni, ušli u proces prosvetljenja. HVALA!!!! I naravno, bez očekivanja. Nekad se nisam usuđivala ni da pomislim neke stvari, a kamoli da ih javno podelim. O toj sigurnosti pričam. Nek i ne bude tako, ovo je put moje samospoznaje Skoro sam u toku nekog razmišljanja čula muški glas koji mi se obratio na levo uvo. Ubacio je neku sugestiju. Trgla sam se od iznenađenja i nisam zapamtila šta je rekao. Ma, da li je moguće da mi se obratilo moje Svetleće telo, a da sam ga ja čula? A onda shvatim da potpuno spontano baš često puštam energetskii snimak za kontakt sa ST poslednjih meseci. I hoću li i dalje sumnjati. Ignorisati? Znam da uvek mogu da se potrudim više, uložim više, sve je dobilo ubrzanje, a opet dolazi baš kad mu je vreme. Kada čovek shvati koliko ne zna i koliko smo stegnuti lancima iluzije, svaki pomak ma kolikii bio je čudo za sebe! I još nešto sam osvestila.Poslednjih meseci u svom okruženju, u razgovorima, mnogo više pričam o Svetim znanjima i svojim spoznajama i iskustvima. Nekako osetim kada je trenutak i kome koliko treba da kažem, pa makar bilo i na kašičicu, a da ne stvorim otpor ili kontraefekat, ne mogu da zadržim za sebe, A o osećaju za istinu, laž, glupost, prepotentnost i sl. da ne govorim ju,ju, ju.

Podugačak je post, ali ništa ne bih vadila, ali bih svašta još dodala, ali to ću nekom drugom prilikom.

P.S.
Sa mnogima sam prijatelj u grupama, na fejsu, a zapravo nikog lično ne poznajem. U početku sam se osećala malo nesnađeno jer se mnogo vas poznaje godinama, druži, putovali ste zajedno. Možda sam zato mislila da ću kaskati, iako se ne upoređujem ni sa kim, a opet sam od početka osećala da sam na pravom mestu sa pravim ljudima. Zapravo, mi svi delimo vrlo intimna iskustva. Hvala vam na tome. Rado ih čitam i sa uživanjem delim svoja. Ali, uživo sa ljudima često osećam blokadu u komunikaciji. Što bi se reklo, introvertna sam.Emoji Nekad me je to mučilo, dok nisam prihvatila sebe takvu i počela da cenim pre svega odnos i vreme koje prvodim sa sobom. Kao da sam tada procvetala, u nekom smislu. Često sam umišljala da nisam prijatno društvo drugima i često bi se ispostavilo baš suprotno. I kada sam prihvatila, postajalo je lakše i bolje, a opet bez pritiska da budem gde ne želim i sa kim ne želim. Čak sam radeći jednu energetsku tehniku, spoznala da su moji lični kodovi, krajnosti koje se provlače kroz moj život i izbacuju me iz balansa – opuštenost i tenzija. EmojiEvo primera, Gordana Kraljica nas poziva da priđemo Robertovom autu na Avali. Ja joj idem prva u susret. Poznajem je iz viđenja sa radionica u Beogradu, prijatelji smo na fejsu, a ja stanem i kažem -Dobar dan, bez da pružim ruku i lično se predstavim. EmojiImam osećaj da taj segment mog ponašanja ima veze sa nekim od prethodnih života. Primenom dobijenog i strpljenjem će mi se kazti. Emoji

Hvala svima u ovoj maloj, a odabranoj ekipi, na čelu sa Robertom!
Hvala mom Svetlećem telu, EO, DE i samom Stvaraocu!

Dragana Doklestić 12.09.2020.

7 komentara

  1. Hvala Dragana na iznešenom iskustvu.. ♥♥♥ Sve je uvek iznova novo ♥♥♥ hvala♥

  2. Hvala Dragana na podeljenon iskustvu…

  3. Hvala Dragana što si podelila sa nama tvoje iskustvo. Ni predugacko ni prekratko dovoljno da se kaže sve što je potrebno. Želim Ti napredak na svim nivoima razvoja i u svim segmentima Tvog života u ime viših ciljeva i u skladu sa voljom Stvaraoca. Uživala sam u Tvom društvu na Avali.

  4. hvala hvala hvala…Divne spoznaje sebe i svog okruzenja.Opusteno opusteno opusteno…Sve je uvek iznova novo…hvala hvala hvala

Ostavite odgovor