Pronašla sam svoju Duhovnu Porodicu 23.10.2019.

PRONAŠLA SAM SVOJU DUHOVNU PORODICU

U mlađim godinama sam verovala, da je sve moguće, da ću živeti 140 godina i da su prave stvari jednostavne. Ovo je bilo ugrađeno u moje gene. Al se moj život ipak toliko zapetljao, da sa mojih 40 godina nisam više znala kako napred. Sve se činilo da je obrnuto i naopako, da ne stojim na pravim temeljima. Tražila sam se, hodala sa jedne duhovne radionice na drugu, studirala, skupljala diplome.

Pročitala sam sve što je mirisalo na nadu. Dok nisam došla do ove tačke, kada sam sve knjige sa moje knjižare, preko 350 ih je bilo kao i sve diplome sa faksa, alternativne medicine, odnela na otpad. Rekla sam sebi, ako ovo nije dobro za mene, onda nije za nikoga. Ako ne pomaže meni i mojoj porodici, onda neće ni drugima.

Moram da priznam, da sam se osećala kao bosonoga osoba. Ostala sam samo Ja, Andreja. Bez ikakvog naziva. Samo Andreja. Razmišljala sam “Šta da radim sa sobom?“ Po čovečijim merilima si sada “niko i ništa“. Kuda sve ovo vodi?

Zamolila sam Stvaraoca da me upozna sa mojim srodnim dušama, mojom duhovnom porodicom, sa slično mislećim. One koje veruju u Boga, u zmajeve, vile, vilenjake, anđele, vodiče, da neću biti tako usamljena usred tog haosa. Gde su? Gde ste? Samo sam se pitala… Hoću li vas jednog dana upoznati? Hoćemo biti nekada opet ujedinjeni?

U tom periodu sam se srela sa rođakinjom Mijom i njenom kćerkom Mojcom. Pričaju o nekoj Lepoti Duhovnog Razvoja i o nekom Robertu. Oh, opet nešto novo, pomislim. Bože smiluj se. Ali one istraju, svaki put kada se sretnemo, one pričaju o tome kako im se promenio život i da ne trebaju više ništa drugo.  Sve ostale duhovne radionice su dale na stranu. I o bilo čemu da smo pričali,  one su dodale, da je Robert rekao ovako i ovako. U glavnom Robert gore i dole.

Posle nekoliko meseci razgovora sam se ipak u januaru ove godine priključila grupi i kupila prvu članarinu Lepote Duhovnog Razvoja. Nemam šta da izgubim, pomislim. Sviđa mi se. Robert priča o stvarima za koje sam želela, da bi postojale na ovoj planeti. Pre svega sam posle dugo vremena konačno svako veče slatko zaspala. Kao što je i moj muž, koji kaže, da ga Robertov glas smiruje. Sa meseca u mesec mi se činilo, da je ova tema kao naročito za mene. Od prvog dana nisam propustila ni jednu meditaciju.

Onda se desila Mađarska, koja mi je poklonila mnogo jači nervni sistem, kao što sam ga imala. Od tada mnogo lakše dišem i živim. Polako se sve stavlja na svoje mesto. Odnosi u porodici su mnogo bolji. Jedan drugoga puštamo da živi. Razumemo, da ima svako svoj put. Da svako odgovara za sebe. Pre se, uprkos trudu, godinama i godinama nije ništa promenilo. Ni u meni, ni oko mene. Sada se u nekoliko meseci toliko promenilo, da je u meni opet proklijala velika nada. Da je stvarno sve moguće. Da su prave stvari jednostavne.

I sada, 1.stepen, brdašce Svete Trojice. Inicijacija je bila toliko jaka, da u prvim sekundama nisam znala gde se nalazim. Suze su tekle i tekle. “Uspela si!“ je viknula moja duša, “ovo si tražila ceo život, to je ono što si želela.“  I kada mi je Robert sa poštovanjem predao diplomu sa rečima, neka je primim sa poštovanjem i čašćom, me spopala misao: “Ovo je prva diploma u mom životu, za koju je vredelo raditi.“ Kada sam pročitala šta piše na njoj, osećala sam radost, zahvalnost i poniznost. Prvi put sam bila stvarno ponosna na sebe.

I kada sam posetila baštu Marije Lurške, dobila sam blagoslove, o kojima sam do tada mogla samo sanjati. Moje Svetleće telo se napunilo sa znanjima, koja će se aktivirati kada bude trebalo. “Primila si znanja za ceo život, od sada će sve biti drugačije“ su mi rekli. Činilo mi se, kao da se završio stari život i počeo novi. Onaj, po kom sam žudila ceo život. Bože pomozi mi, da ga prihvatim sa poniznošću i odgovornošću. Daj mi moć, da ispunim tvoj nacrt, kojeg imaš za mene. Duhovne energije, molim, da u meni i oko mene sredite sve, da budem ostvarila sve ono za šta sam poslata na Zemlju.

Sada znam, da mi ne trebaju više knjige, dostupno mi je svo znanje svemira. Ne trebam više drugih učitelja i duhovnih radionica. Imam potpuno podršku Svete Trojice, Roberta i grupe Lepote Duhovnog Razvoja. Opet sam na pravom putu. Blagoslovena sam. I to vrlo. Zahvalna sam do neba i nazad.

I pronašla sam duhovnu porodicu. Porodicu sa Balkana. Hvala vam draga balkanska porodice za sve lepe misli, ohrabrujuće reči i tople zagrljaje. Među vama se osećam kao kod kuće. Sa vama dobijam nadu, da je na Zemlji stvarno sve moguće. Da je Raj na Zemlji moguć. Tako kao što nam naš  Stvaraoc u svojoj molitvi “Oče naš“ obećava.

Hvala Mija, hvala Mojca, da ste istrajale u tom u šta verujete i tako i meni omogućile, da opet nađem sebe i pravi put. Hvala Robertu, da se je bezuslovno predao širenju Svetih Znanja, hvala Duhovnim energijama, da nikada ne odustaju od nas i uvek čekaju, da nesebično pomažu svakome, ko je pripremljen sudjelovati i još jedanput hvala svima vama, moja duhovna porodica. Hvala vama.

Neka naša Zmajeva srca još dobijaju na moći, da zajedno sa božjom pomoću napravimo sve što je Bog zamislio za nas.

Neka budu moje misli i misli svih ljudi na planeti, ovde, sada i zauvek u skladu sa voljom Stvaraoca.

Veliki, veliki veliki zagrljaj svima.

Andreja

Izvorno pismo:

NAŠLA SEM SVOJO DUŠNO DRUŽINO

Že v mladih letih sem verjela, da je vse mogoče, da bom živela 140 let in da so prave stvari preproste. To je bilo vgrajeno v moje gene. Pa vendar se je moje življenje tako zapletlo, da pri mojih štiridesetih nisem več vedela kako naprej. Vse se je zdelo, da je postavljeno narobe. Da ne sloni na pravih temeljih. Lovila sem se, iskala, hodila iz ene duhovne delavnice na drugo. Študirala. Nabirala diplome. Prebrala vse kar je dišalo po upanju. Dokler nisem prišla do točke, ko sem vse knjige iz moje knjižnice, preko 350 jih je bilo ter vse diplome faksov in alternativne medicine odnesla v kontejner na javno komunalno podjetje Litija. Rekla sem si, če to ni dobro zame, potem ni za nikogar. Če ne pomaga meni in moji družini, potem tudi drugim ne bo.

Moram priznati, da sem se počutila boso. Ostala sem samo jaz, Andreja. Brez vseh nazivov. Le Andreja. »Kaj naj s teboj,« sem razmišljala. Po človeških merilih si zdaj »niko i ništa.« Le kam vse to pelje?

Stvarstvo sem zaprosila, da naj me spozna z mojo dušno družino, podobno mislečimi. Ki verjamejo v Boga, v zmaje, vile, angele, vodnike, da ne bom tako sama sredi tega kaosa.  Kje so? Kje ste? sem se spraševala. Vas bom kdaj spoznala? Bomo spet kdaj združeni?

In v tistem času se zbližam s sestrično Mijo in njeno hčerjo Mojco. Govorita o neki Lepoti duhovnega razvoja in enem Robertu. Oh, spet neki novega, si mislim. Bog se usmili. Ampak onidve vztrajata, vedno ko se srečamo, razlagata, da koliko se jima je spremenilo življenje in da ne potrebujeta nič drugega. Vse druge duhovne delavnice sta dale na stran. In o čemer koli smo se pogovarjali, sta rade dodali, da je Robert pa rekel tako in tako. V glavnem Robert gor in dol.

Po nekaj mesecih pogovorov se januarja letos pridružim, kupim prvo članstvo v skupini Lepote duhovnega razvoja. Saj nimam kaj izgubiti, si mislim. Všeč mi je. Robert govori o stvareh za katere sem si želela, da bi obstajale na tem planetu. Predvsem sem pa po dolgih letih vsak večer sladko zaspala. Kakor tudi moj mož, ki pravi, da ga Robertov glas pomirja. In iz meseca v mesec se mi je zdelo, da mi je tema meseca pisana na kožo.  Od prvega dneva nisem spustila nobene meditacije.

Nato se je zgodila Madžarska, ki mi je podarila mnogo močnejši živčni sistem, kot sem ga imela. Od takrat mnogo lažje diham in živim. In počasi se vse postavlja na pravo mesto. Odnosi v družini so mnogo boljši. Eden drugemu pustimo živeti. Razumemo, da ima vsak svojo pot.  Da vsak odgovarja zase. Prej se, kljub trudu, leta in leta ni nič premaknilo. Ne v meni, ne okoli mene. Zdaj se je v nekaj mesecih toliko, da je v meni spet vzklilo mogočno upanje. Da je res vse mogoče. Da so prave stvari preproste.

In zdaj, I. stopnja, I hribček Svete Trojice. Posvetitev je bila tako močna, da me je v prvih sekundah »sesula«. Solze so tekle in tekle. »Uspelo ti je!« je vpila moja duša, » To si celo življenje iskala, to si si želela.« In ko mi je Robert spoštljivo izročil diplomo z besedami, da naj jo sprejmem s spoštovanjem in častjo, me je spreletela misel: »To je prva diploma v mojem življenju za katero je bilo vredno delati.« Ko sem jo brala, me je spreletavala radost, hvaležnost in ponižnost. Prvič sem bila zares ponosna nase.

In ko sem obiskala vrt Lurške Matere Božje, sem prejela blagoslove, o katerih sem lahko le sanjala. Moje svetleče telo se je napolnilo z kroglicami znanja, ki se bodo sprožale ob pravem trenutku. »Prejela si znanje za celo življenje, zdaj bo vse drugače.« so mi rekli. Zdelo se mi je, kot da se je končalo staro življenje in pričelo novo. Novo, po katerem sem hrepenela vse življenje. Bog pomagaj mi, da ga sprejmem z vso ponižnostjo in odgovornostjo. Daj mi moč, da izpolnim tvoj načrt, ki ga imaš zame. Duhovne energije, prosim, da v meni in okoli mene uredite vse, da bom lahko uresničila za kar sem poslana na Zemljo.

Zdaj vem, da ne potrebujem več knjig, dosegljivo mi je znanje vesolja. Ne potrebujem več drugih učiteljev in duhovnih delavnic. Imam podporo Svete Trojice, Roberta in skupino Lepote duhovnega razvoja. Spet sem na pravi poti. Blagoslovljena sem. In to obilo. Hvaležna sem do neba in nazaj.

In našla sem dušno družino. Družino z Balkana. Hvala vam draga balkanska  družina za vse lepe misli, spodbudne besede in tople objeme. Med vami se počutim doma. Z vami dobivam upanje, da je na Zemlji res vse mogoče. Da so Nebesa na Zemlji možna. Tako kot nam naš Stvarnik v svoji mogočni molitvi Oče naš tudi obljublja.

Hvala Miji, hvala Mojci, da sta vztrajali pri tem v kar verjameta in mi s tem omogočili, da spet najdem sebe in pravo pot. Hvala Robertu, da se je brezpogojno predal širjenju svetih znanj, hvala duhovnim energijam, da nikoli ne obupajo nad nami in vedno čakajo, da nesebično pomagajo vsakomur, ki je pripravljen sodelovati in še enkrat hvala vam vsem moja dušna družina. Hvala vam.

Naj naša zmajeva srca še naprej pridobivajo na moči, da skupaj in božjo pomočjo naredimo vse kar si je Bog zamislil za nas.

Naj bodo moje misli in misli vseh ljudi na planetu, tukaj, zdaj in za vedno v skladu z voljo Stvarnika.

Velik, velik, velik objem vsem.

Andreja 23.10.2019.

4 komentara

  1. HVALA TEBI ANDREJA 💖 Hvala, da si takšna kakršna si 💖 Hvaležna sem, da si del moje družine 💖 RADA TE IMAM IN HVALA TI ZA VSE 💖 HVALA TUDI MOJI MAMI MIJI, ki me je pripeljala k Robertu v skupino LDR in seveda VELIKA HVALA ROBERTU za vse kar on je kot osebnost in za vse kar on predstavlja kot skupino LDR 💖 Kot je že Andreja povedala se mi je res spremenilo življenje na vseh področjih na boljše, še posebej na zdravstvenem področju že po 3 mesecih pri LDR čeprav sem pred tem hodila na različne delavnice, meditacije, tečaje in se zdravila pri različnih bioenergetikih že 30 let 💖 HVALA VSEM, HVALEŽNA SEM DA SEM VAS SREČALA IN DA STE DEL MOJEGA ŽIVLJENJA IN MI GA POMAGATE IZBOLJŠEVAT 💖 HVALA, HVALA, HVALA 💖🤗💖

  2. hvala Andreja…prečudovita izkušnja….ne vem koliko krat sem jo že prebrala…vsakokrat znova so mi pritekle solze, občutila sem srečo, hvaležnost, radost…radost, da nisem edina s takim mišljenjem in občutki….Hvala, hvala, hvala, hvala, hvala,….. 💖💖💖

  3. Veliko hvala Andreji, baš se oseti da si pisala svojom dušom…suze su krenule same na istinu koju sam osetila…Hvala ti divna dušo…

  4. DRAGA ANDREJA💝🤗
    PONOSNA SEM NATE IN RADA TE IMAM💝🤗

Ostavite odgovor