Bogu ništa nije nemoguće 16.08.2019.

Iskustvo

Danas sam sa ćerkom bila u poseti Ljubiši. Vreme je pre podne bilo prekrasno. Ispočetka smo obe bile oko samog spomenika, ali se kasnije ćerka udaljila i sela na klupu na kraju staze, pored zimzelenog drveta, a ja sam se premestila na grob, leđima okrenuta ploči sa Ljubišinim imenom, ne dodirujući ni jednim delom tela ni cveće ispred ploče. Sve je bilo potpuno mirno i spokojno. Nije bilo ni daška vetra, niti i jedne osobe u blizini. Obe smo ćutale, zatvorenih očiju, prihvatajući sve blagodeti rada Ljubiše i Duhovnih energija.

U toj tišini se u jednom momentu čuo neobičan zvuk, meni potpuno nepoznat. Otvorila sam oči, pogledala oko sebe ali nisam videla baš ništa neobično. Na kraju sam okrenula glavu prema ploči sa Ljubišinim imenom i ostala zabezeknuta. Ploča se njihala napred-nazad kao da je neko ljulja, kao kada gurnemo neki predmet koji nikako da se umiri. Zvuk je proizilazio od trenja mermera. Ispružila sam ruku i “zaustavila” njihanje ploče. Ćerka i ja smo se samo pogledale. Potom sam čula kako mi Ljubiša govori: “Napišite to, Čila, i Robert je rekao, čuda će se dešavati.”

“Ali Ljubiša, meni čuda nisu potrebna, meni je dovoljno što sam tu, ja osećam, ja verujem…”-rekoh.

“Nije to potrebno zbog Vas, nego zbog onih koji ne veruju, kojima su potrebni dokazi.”-odgovori mi Ljubiša.

I onda sam se setila Isusovih reči kada su Ga jednom prilikom upitali učenici na koji će se način nešto desiti, a On im odgovori: “Ljudima je to nemoguće, ali Bogu ništa nije nemoguće.” I to zaista JESTE tako. Stvaraocu i Duhovnim energijama ništa, ali baš ništa nije nemoguće.

Zato Im večno HVALA.

Čila Mesaroš 16.08.2019.

Ostavite odgovor