Iskustvo – Deljenje Pamfleta 23.09.2020.

DANAŠNJE ISKUSTVO

Mada nije puno vremena prošlo od samog dešavanja, celo moje telo još uvek treperi od radosti, zahvalnosti, ganutosti.

Pošto volim da prišem, krenuću od početka, od Kulina bana, od prilike. Kada nam je Robert, na preporuku Duhovnih energija, saopštio da možemo štampati pamflete i deliti ljudima koji na neki način negoduju ukoliko se ne pojavimo sa maskama na licu, ja sam to shvatila ozbiljno, obzirom da je od Duhovnih energija, i krenula u ostvarenje predloga. U ulici, preko puta moje kuće je mala papirnica sa čijim vlasnicima imam dobru komunikaciju i saradnju, oni su mi štampali i biltene sa Ljubišinih seminara koje sam, do Ljubišinog odlaska, vodila, tako da su upućeni, koliko toliko, čime se,sem posla, bavim. Tako da sam otišla preko, pitala da li bi bili voljni da mi pomognu oko skidanja ponuđenog materijala, kao i štampanja istog. Ponudili su mi da skinem na njihov laptop to što treba, pa će oni odmah da štampaju. Sve je izgledalo savršeno. Ali…uvek ima neki „ali“ ako nešto nije u pravom momentu. Kada sam krenula da na sajtu ukucam u kvadrat svoju lozinku, pritisnula sam taster za veliko slovo, kao na svom uređaju, ali se desila suprotna situacija. Pošto nisam odmah primetila, računar je zapamtio pogrešnu šifru i, bez obzira što sam ga brisla i ja i vlasnik, sve je bilo uzalud, nisam mogla da uđem na sajt. Onda sam skinula to što je trebalo na svoj tablet i pokušala mu poslati mailom još u radnji. Nije stigao mail. Otišla sam kući pa sam slala sa svog interneta, opet ništa. Od maila ni traga ni glasa. Shvatila sam da nije vreme i privremeno odustala.

I tako je prošlo nekoliko dana. Pošto sam osećala da je vreme, juče sam ponovo otišla do prodavnice, pitala vlasnika da li ima vremena za još jedan pokušaj i nakon potvrdnog odgovora sam poslala mail sa tekstom, koji sam u međuvremenu prekucala u Word. Ovaj je put sve bilo u najboljem redu pa smo uspeli da odštampamo pamflete. Jutros sam jedan deo, kako je glasila preporuka, uz Kosmičku Bibliju i Biblioteku i Kazivanja iz kosmosa, stavila u torbu i krenula na posao. Za početak sam dala jednoj od psihološkinja koje rade na našem odseku, i glavnoj sestri odseka. Obzirom da su se moje koleginice u proteklih dana dosta informisale oko svega pa im je popričilno jasno šta se dešava, ne nose više ni maske, bar većina, tako da za sada njima nisam dala ni jedan primerak. Ostavila sam to za sutra.

Nakon radnog vremena sam se uputila da obavim zakazani tehnički pregled i registraciju auta. Godinama idem na isto mesto, poznaju me već. Nikada nisam imala nikakvih neprijatnosti. Kada sam stigla, jedan od radnika je preuzeo auto, a ja sam prišla blagajnici koja je delovala vrlo umorna, neraspoložena, deprimirana, jednom rečju kao osoba kojoj je svega dosta. Predala sam joj staru polisu, ona me zamolila da sačekam vani dok ona to sve otkuca, pa će me pozvati. Sela sam u hlad, torbu sa pripremljenim pamfletima sam uzela u krilo, zatvorila oči i zamolila da se aktivra usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca u kompletnoj materiji tog objekta. Tu aktivaciju koristim na svakom mestu gde se pojavim. Aktivaciju sam ponavljala sve dok nisam osetila da su se energetska delovanja dobro zahuktala. Bila su pojačana zbog pafleta koji su čekali da izvrše svoje zadatke. Kada me nakon oko 15 minuta blagjnica pozvala, njen izraz lica je bio potpuno drugačiji. Bila je ljubazna i predusretljiva. Sve je odrađeno za najkraće moguće vreme, na najbolji mogući način. Zahvaljujući naravno onima od Gore. Kada sam ponovo izašla da sačekam još jedan papir i nalepnicu, uzela sam nekoliko pamfleta i rasporedila ih po stolu. Ubrzo su me ponovo zvali da mi daju nalepnicu. Blagajnica je izašla za mnom, a ja sam joj rekla da sam im na stolu ostavila nešto da pročitaju, da se informišu, ukoliko žele. Pogled joj je u trenutku postao tvrd i nepovreljiv, pa me upitala gde radim. „Na psihijatriji.“-odgovorila sam. Laknulo joj je, što ja do sada nisam imala priliku da doživim. Rekla mi je kako dolaze ljudi i dele razne gluposti, pa nije bila voljna da prihvati, ali u ovom slučaju smatra da ovo može da bude samo dobro. Odmah je uzela list i krenula sa čitanjem, a ja sam se uputila prema vozilu kako bi mi njihov radnik zalepio nalepnicu na vetrobransko staklo. Nije prošlo tri minute kada mi se blagajnica približila žurnim koracima.

„Gospođo Čila, hvala vam. Veliko vam hvala. Ovo je strašno! Znala sam da nešto postoji, ali nisam imala pojma da je ovakvo zlo!“ –rekla je. Njen izraz lica je bio neopisiv. Kao da se odjednom podigla brana kroz koju su provalila sva do tada zadržavana osećanja progutane ljutnje zbog pretrpljene nepravde, tuge, negodovanja, beznađa, poniženja, umora i svega što je svih tih meseci prošla i doživela. I onda je krenula da mi priča kako je, od kada su ih prisilili da nose maske u zatvorenom prostoru, dobila suvi kašalj, koji do tada nikada nije imala, kako ima osećaj gušenja, kako joj je bilo teško jer su joj se zamagljivale naočare koje koristi prilikom pisanja. Iz nje su reči u potocima lile, nije mogla da se zaustavi, uz obilato zahvaljivanje. Na kraju mi je rekla da jedva čeka da ode kuči kako bi odnela par pamfleta i prijateljima i poznanicima, a pre svega da pokaže deci, koji su sad već odrasli ljudi. Osećaj zahvalnosti i nade da rešenje ipak postoji, te žene me prosto oborilo s nogu. Grlo mi se steglo i nisam mogla u sebi dovoljno puta da se zahvalim Duhovnim energijama koji nam sve te mogućnosti daju. Svaka, pa i najmanja sitnica koja će ljudima pomoći je neizmerna, a kamo li ovakav blagoslov. Ova je „sitnica“ ulepšala toj ženi svo do tada proteklo vreme. Povratilo joj nadu i veru da možda ipak postoji rešenje.

Kako niko ne bi pomislio da je to sve nemoguće, reći ću da sam osetila snažna energetska delovanja, kada sam pamflete stavila na sto, tako da nisu ove informacije bez pokrića. Svaka istina isceljuje, kako je Ljubiša govorio, kako nam i Robert stalno prenosi, a informacije koje se na tim komadićima papira nalaze su istinite. To je jedan od razloga njihove moći, a drugi je što one se šire u ime Višeg cilja za dobrobit ljudi, cele planete i svih živih bića. Mislim da trenutno nema većeg cilja od samog opstanka ljudske rase i same planete.
Kada sam se vratila kući, koleginica psiholog, koja nije na poslu pročitala tekst, mi poslala poruku: „U potpunosti sa slažem sa svime.“ Mislim da je ovim sve rečeno. Naravno, ovo je tek početak, pretpostavljam da će u buduće biti i onih koji se neće slagati sa svim tim, koji će negodovati, merkati, filozofirati na tu temu, koji će na sve moguće načine pokušati da pobegnu od istine, jer je naprosto neče moći razumeti, prihvatiti. Nismo svi isti. I to je u redu. Ono što sam želela istaći jeste da vredi deliti te letke, bez obzira na reakcije, jer je puno ljudi neinformisano, ili krivo informisano pa će im biti od neizmerne koristi da saznaju sve što im nije jasno, uz moćna delovanja Duhovnih energija koja će im pomoći u otvaranju i proširivanju svesti.

U deljenje tih pamfleta nisam krenula ni iz bilo kakve želje za bilo kakvim benefitima o kojima nam je Robert to veče govorio, već iz želje da pomognem, koliko je to u mojoj moći, ali osećaj koji sam danas doživela i osećaj koji je ta žena doživela, je nešto što mogu nazvati najlepšim pokolnom. I zato kažem HVALA, HVALA, HVALA svetu kosmosa na mogućnosti i pomoći. I hvala Robertu za sve što čini, i svima za sve što čine u ime Višeg cilja.

Želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek.

PROMENE

Danas je drugi dan kako delim pamflete i to ne znači da ću o tome pisati svaki dan, samo sam pomislil da bi ovo moglo da bude zanimljivo. Jutros sam podelila ostatku osoblja na odseku gde radim. Niko ih nije odbio. Svi su sa radošću prihvatili da pročitaju i saznaju nešto novo. Koleginica koja obavlja poslove socioterapeuta, inače profesor filozofije i sociologije, mi je nakon kratkog vremena prišla i pitala imam li još koji letak da joj dam, kako bi ih i ona sama podelila. Naravno da sam joj dala.

Nakon radnog vremena sam krenula u samoposlugu Maxi gde uvek kupujem i gde me poznaju već, no usput sam podelila koji list u nekoliko malih lokala u mojoj ulici, spremačicama škole koje su vani sedele na klupi i u maskama pušile cigaretu, i naravno osoblju Maxija koji svi do jednog uredno nose maske, u nekoj blagoj strepnji od nadzornih kamera. Jedna od njih, poznajem je dugo jer su nam ćerke zajedno pohađale muzičku školu, mi je rekla da joj je taj tekst već poslao sin preko Vibera, ali je svakako rado prihvatila letak i krenula sa čitanjem. Nekoliko sam listova ostavila i na ormariću pored prostora za odlaganje korpi, uz njihovu saglasnost.

Nakon toga sam išla do grada u mesaru Matijević, pa sam i tamo podelila svakome od zaposlenih po jedan primerak. Prihvatili su sa radošću i odmah krenuli sa čitanjem, a posle su se i raspričali, ali pošto je bilo mušterija morali su da prekinu. Nakon toga sam otišla u frizerski salon gde inače odlazim i gde me neki dan frizerka dočekala prilično uplašena jer im često dolazi komunalna policija da proverava nose li „zaštitne“ maske, i dala joj nekoliko letaka. Takođe je prihvatila sa radošću i sa osmehom.

Ono što mi je zapalo za oko je da su pamflete svi uzimali sa nekom vrstom dečije radosti, kao da im se deli bombon. Ali ono što je bilo najzanimljivije u današnjem danu je sledeće. Pošto sam zamolila Zorana da mi pomogne preneti jedan komad nameštaja po podne, on je došao nakon što je skoknuo u Maxi u kojem sam i sama već bila. Kada smo seli da popijemo kafu, ispričao mi je da je poneo koji pamflet kako bi dao osoblju. Međutim, kada je ušao u prodavnicu, video je da niko ne nosi masku, ni osoblje, ni kupci, a da su u prodavnici oseća prijatna energija, tako da je odustao od svoje namere. Tek sam mu nakon toga rekla da sam ja već bila i podelila letke.

Moć i pomoć Duhovnih energija je zaista često nepojmljiva. Za samo tri sata, od moje posete u 14h i od Zoranove u 17h, su transformisali energiju kompletnog prostora, zaposlenih i potršaća. Za mene je ovo fascinantno, pogotovo što znam da mesecima u taj objekat skoro pa niko nije stupio bez maske, svi su se strogo i bojažljivo pridržavali pravila, kako osoblje, tako i kupci.
Ponekad postavim sebi pitanje da li je ovo ovako u redu, da ne naturam ljudima nešto što za njih nije prihvatljivo, ali onda svaki put pomislim kako je možda upravo osoba kojoj nisam dala letak bi mogla da bude ta koja fali za onu kritičnu masu koja bi pokrenula promene. Ja to prosto ne mogu da znam. To jedino znaju Duhovne energije, koje savršeno poznaju svako biće i savršeno im je jasno koliko je u kom momentu moguće otvoriti nečiju svest, i koju je informaciju ta osoba u stanju da primi u datom momentu. Moje je da odradim onaj minimum koji mogu, a sve ostalo, glavnicu svakako rade Oni koji su istinski kompetentni, koji znaju i koji su stručni, da tako kažem, za razliku od tzv. kriznog štaba.

Svako od nas, naravno, najbolje zna i oseća šta i koliko može, ja bih ipak, poučena ovim iskustvima, da podstaknem svakoga da krene sa deljenjem pamfleta, zbog svih nas, kad i koliko je ko spreman, jer je ovo neizmerna pomoć, projekat Duhovnih energija koje pronalaze sve moguće i nemoguće načine da nas izvuku iz problema, a Njima je apsolutno jasno sve ono što mi inače ne vidimo, ne čujemo i čega nismo svesni.

Bilo kako bilo, neizmerno se zahvaljujem za sve što dobijamo i što smo dobili. Zahvaljujem se i svima onima koji na bilo koji način deluju u ime Višeg cilja, pre svega Robertu, ali i svima ostalima. Hvala, hvala, hvala
Želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom stvaraoca, ovde, sada i zauvek.

Čila Mesaroš 23.09.2020.