Iskustvo – Moć Oprosta 23.02.2022.

Tokom 2019 godine sam, u jednom od podeljenih mojih iskustava već pisala o svom komplikovanom i konfliktnom odnosu sa ocem, koji datira još iz jedne od prethodnih inkarnacija, u kojoj sam ja bila roditelj, i to veoma surov, pa po principu „kako seješ, tako i žanješ“, dobijam u ovom životu nazad sve ono što sam nekada davno posejala. Pokušaja za poboljšanje tog odnosa je bilo, sa obe strane, ne mogu da kažem, ali su se uglavnom završavali još neugodnijim scenama, zategnutošću i svim ostalim negativnim pratećim pojavama. Najviše me uvek bolelo to nepoštovanje mene kao ženskog bića od strane oca, kome je svaka sitnica bila idealan povod da krene da viče na mene, još i sad, bez obzira što sam napunila 56 godina života, ali i na majku, jer je znao da mu se nećemo suprotstavljati, da se nećemo upustiti u svađu, o nekom fizičkom obračunu da ne pričamo, jer prosto nije vredelo i ne vredi ni sad, nadvisio bi nas svojom galamom i nasilnim ponašanjem. I uvek bi bio u pravu, za sve. Po njegovom mišljenju. Ja sam u par navrata krenula da radim oprost, kako bih ublažila situaciju, ali bi se to nekako uvek spontano prekidalo, iz meni nepoznatih razloga, bez pravih i vidljivih rezultata.

Međutim, negde početkom zime je netrpeljivost među nama postala toliko izoštrena, i to sa obe strane, da sam pomislila da će doći do nečega nepredviđenog, i shvatila da pod hitno moram nešto da preduzmem. Znala sam da je oprost jedini ispravan način da se ta tenzija smiri i krenula sam sa radom. Već nakon prvog puta odrađene tehnike obostranog oprosta sam osećala olakšanje, popuštanje napetosti unutar sebe, a pretpostavljala sam da je došlo do promene i kod njega, što sam mogla i da zapazim prilikom našeg prvog susreta. Bio je mirniji, sabraniji. Nastavila sam sa radom sve dok se ponovo spontano sve nije prekinulo. Nastalo je primirje. Stanje se koliko-toliko popravilo, po potrebi smo mogli da komuniciramo, i to je bilo to.

Vreme je ponovo prolazilo na uobičajeni način, sve dok se roditelji, početkom meseca, nisu razboleli od trovanja, „corone“. Prvo se razboleo tata. Nije mi ništa govorio kada sam u nedelju bila do njih, ni on, ni mama, dan je prošao kao i uvek, ali mi je sutradan, kada sam nazvala, mama saopštila da je tata veoma loše i da ima temperaturu. Bila je veoma uznemirena i uplašena, zamolila me da mu uzmem nešto protiv temperature i kašlja i svratim. Njen ton, njena uznemirenost, njen strah su odavali utisak kao da je tata na odlasku. Nisam se uznemirila. Taj momenat će svakako doći, pre ili kasnije kod svih, i nema ničeg strašnog u tome. Svi smo mi samo u prolazu na ovoj planeti. I dok sam se vozila prema njihovoj kući, odjednom mi se iz grudi oteo spontani oproštaj. Oproštaj za sve što je bilo, apsolutno za sve. Tada još nisam znala da li je tata zaista na odlasku ili nije, ali mi nije bilo ni važno, jeste mi rečeno da će uskoro oboje na put, ali šta je to „uskoro“ u svetu kosmosa, no nevezano za sve to, iz mene je krenuo iskren, dubok i sveprožimajući oproštaj. Bez unapred formulisanog teksta, reči u vidu misli, su se nizale same od sebe, praćene toliko dubokim osećajem radosnog opraštanja da je to nemoguće opisati. Imala sam utisak da se sve menja u meni i oko mene, proširuje ceo moj vidik, fizički, psihički, emotivno, duhovno, na svim poljima. Telo mi je postalo lagano, disanje spontanije, sve je postalo tako prirodno lepo. Osećala sam se potpuno zdrava i beskonačna, jedno sa Univerzumom. Tek sam tad shvatila zašto se prekidao proces oprosta više puta kada je bio postignut neki rezultat. Jer ja nisam bila spremna da iskreno i od srca oprostim. Prosto situacija nije bila zrela. Tek je tad došao taj momenat. Osećaj oslobođene radosti za mene je bio nesvakidašnji, vanvremenski. Šta god da se bude dešavalo, kako god nadalje bilo, znala sam da sam ja uradila sve što je najbolje moguće i za mene, i za njega, i za celu porodicu na neki način.

Kada sam nakon svega ušla u kuću, tata je bio razdragan, od bolesti skoro ni traga ni glasa, lice mu je bilo blago rumeno, obasjano, a on raspoložen. Za nepoverovati. Sutradan je već biciklom došao do grada, stanuju na 3 km, a ima 80,5 godina, kako bi doneo lekove mami koja se takođe preko noći razbolela, jer nije hteo da čeka dok ja dođem sa posla. Od tada naovamo naša komunikacija je normalizovana, svaki dan, kada bi došao u grad, bi me posetio kada sam i sama ležala, unosio mi je drva, bez obzira što sam to mogla i sama, nije mi dozvolio, pomogao mi je oko orezivanja puzavice na terasi, na završnom delu gde su joj grane bile izuzetno debele i meni bi bilo istinski teško da je savladam, i pomaže mi oko raznih stvari još, kojih se pre u životu nikada setio nije, pa čak ni da me pita. Do kada će sve to da potraje, ostaje da se vidi, jer zna to da ode i u drugu krajnost, pa da dobrota postane nasilna dobrota.

Ali nije to sve, što se oprosta tiče, jer iznenađenjima nikad kraja. Tako sam juče, 22.02. spontano, bez ikakvog plana i programa krenula da radim oprost, prema sebi. Desilo se to na poslu, nakon što su pacijenti otišli, a ja provetrila i pospremila prostoriju, spremačicu nemamo već mesecima. I kada sam ponovo sela i htela da krenem sa nekom od aktivacija, samo mi je krenuo tekst oprosta, samo od sebe, i to prema sebi. Uživala sam radeći, jer su delovanja bila veoma lepa, umirujuća. Osećala sam kako mi se odvajaju neki tereti u auri, kako, zahvaljujući tome, popuštaju razne napetosti u telu. Setila sam se kako je Energetski Oblak jednom prilikom rekao Ljubiši da je, za napredovanje na duhovnoj stazi potrebno da oprosti svima, uračunavajući tu i sebe, pa mi nije bilo neobično kada sam krenula raditi oprost prema sebi, uračunavajući tu i sve pretke po Svetlećem telu. Činenica je da mi često povređujemo sebe, iz raznih razloga i bol, tugu, razočarenje koje iz toga proizilazi vremenom potisnemo, zaboravimo, otpišemo kao nešto nevažno, naučeni smo da je to normalno,poželjno čak, gaziti po sebi, po svojim potrebama, željama, snovima, da ne budemo sebični, samoživi, bezobzirni itd. kako nas već krste ukoliko se usudimo živeti po svojim pretenzijama. A te potisnute emocije ostaju u našem energetskom sistemu trajno, ako ih ne očistimo. I upravo ovo što mi se danas desilo me nagnalo da napišem to iskustvo, mada sam prvi deo htela da sročim i ranije, ali sam imala utisak da je nepotpun. Zato sam valjda danas doživela nešto što je upotpunio utisak.

I juče i danas sam radila na taj način da sam prvo opraštala sebi i svim svojim precima, a u drugom delu procesa sam tražila oproštaj od sebe i svih svojih predaka. Za razliku od juče, današnja energetska delovanja su bila znatno snažnija i kompleksnija. U drugom delu oprosta, negde pred kraj sam osetila snažna energetska delovanja na leđima, malo ispod četvrte čakre. Osećala sam kako mi energije nešto odstranjuju, skidaju, i na kraju procesa sam osetila kao da se nešto odlomilo, neko parče nečega, i neposredno nakon toga sam osetila kao da mi je nešto puklo u kičmi, i na kraju veliko olakšanje, rasterećenje. Ponovo sam osetila ono radosno rasterećenje, jer taj karakterističan pritisak u tom delu leđa, u kičmi osećam odavno, kriva je u raznim pravcima od ranog detinjstva. Kada sam došla sa posla, nisam mogla a da ne ispipam kičmeni stub na delu gde sam osetila te promene, i ustanovila da je nestala blaga skolioza na levu stranu, koja se nalazila odmah ispod ispupčena dva pršljena. Sad u tom predelu kičma ima sasvim drugačiji oblik, zdraviji, i bez bolova. Sigurna sam da je svemu ovome doprinelo i podmlađivanje koje takođe radim svaki dan, no mislim da je ovo zaista velik pomak i velika pomoć kojoj se ni u snu nisam nadala. Ono što mi je još bilo zanimljivo prilikom procesa oprosta, su bile slike koje su mi prikazivane, tu i tamo, momenata kada sam samoj sebi nanosila bol i nepravdu, a da često puta nisam bila svesna svega toga.

I šta reći za kraj, sem beskrajno hvala svetu kosmosa, svim Svetim, Duhovnim energijama, Svetoj Trojici, Stvaraocu, hvala za svaku mogućnost, za svaku priliku, za sve što dobijamo bilo u kom obliku, hvala na svim alatima za naš duhovni rast i razovj, hvala Robertu za sav rad i trud u ime višeg cilja, hvala Ljubiši za sve, hvala svima na putu istine. Hvala, hvala, hvala.

Čila Mesaroš 23.02.2022.