Iskustvo – Pomoć DE 28.03.2021.

Dragi Roberte,

htela bih nešto da vam ispričam (i tebi i grupi Lepoti Duhovnog Razvoja). Taman da se malo podsetim pisanja. Malo je duži tekst.

Prije nekoliko dana su počeli neki čudni simptomi kod mene. Prvi je bio da mi „pada mrak“ i pojavljuju se zvezdice na desno oko dok se krećem ili vozim bicikl. Prvo sam pomislila da je od bolesti koju sam imala prije nedelju dana i da će proći. Međutim nije prošlo pa sam otišla da proverim dioptriju (koja se zaista pogoršala ali na oba oka po 0,5 i 0,25). Posle uzimanja novih sočiva malo slabija od potrebnih se ništa nije menjalo, pa sam otišla da proverim da nije možda neuritis optica (upala očnog nerva). Prije anamneze je naravno počela panika jer je NO jedan od prvih simptoma skleroze multipleks. U dan kada sam krenula kod očnog sam primećivala da mi jedna od zenica ne reaguje na svetlost – tu je bio kraj, morala sam hitno da proverim šta je. U dispanzeru su me gledali čak dvaput, jednom asistentkinja, jednom lekarka, i nisu pronašle ni najmanje oštećenje, čak mi se i zenica nekako dovela u red.

Međutim, panika se nastavila i iz sata u sat pogoršavala jer sam se setila da sam prije godinu i po dana osetila fenomen sličan Lermitovom (senzacija koja se kreće niz kičme i podseća na elekrični signal, javlja se kada se vrat približi grudima). U mom slučaju se mora dodati da sam se dosta ozbiljno povredila prije ovoga, a i inače imam spondilozu u vratnom delu kičme. Sve u svemu, ova senzacija je prošla za nekoliko nedelja uz korišćenje vitamina B12, ali mi se ponekad javljala u oslabljenoj verziji, tj. kad okrenem glavu nalevo i prema dole, zadrhti mi mali i domali prst na desnoj ruci. Sve se to javjla u stresnim situacijama, služi kao neki indikator za bežanje.

Na raznorazne kontrole sam krenula kad je počela vrtoglavica. Bila sam kod lekara opšte prakse da proverim kapacitet pluća i srca, pa zatim kod otorinolaringologa da proverim stanje uva i sinusa, da nije neka upala, i zatim kod neurologa koji me je najviše gledao belo jer su mi svi parametri besprekorni. Posle tih krugova sam se nešto malo smirila i pošto mi je vrat bio totalno krut i jako boleo, odlučila sam da se obratim ortopedu zbog eventualnih problema sa kičmom. Ovaj me prvo pitao zašto sam došla, kao da mu smeta da mu pacijent nekad uđe na vrata. Ispričala sam mu da me užasno kida vrat i još neki delovi kičme, zuji mi u desnom uvu i zbog vrtoglavice ne izlazim iz kuće, izuzetno posle jednog loše odrađenog treninga sa tegovima. Srećom pa me poslao na rengten gde se ispostavilo da imam upalu u delovima između pršljena i još spondilozu. Ispisao mi je neke lekove, Šanc kragnu i rekao da odem kući i da se odmorim.

Prije ovog pregleda mi se javio veoma nelagodan simptom koji bih mogla opisati kao da mi se istopila desna strana glave i uz to oko pomerilo prema dole. Celo vidno polje mi se promenilo, a već sam toliko bila u stresu da sam bila sigurna da ovo može biti samo skleroza. Pored ove užasne panike sam odlučila da odem kod kiropraktičara Jožefa B. po prepouci, koji je zaista veoma profesionalan. On mi je donekle popravio taj osećaj istopljene polovine glave, ali posle nekoliko sati je sve bilo isto. Onda sam uzela Šanc kragnu koju mi je predložio lekar, pomoglo je dosta, ali ne dovoljno. Ovih dana sam najviše spavala, plakala, preslušavala snimke da se malo smirim, uzimala svakakve lekove da nekako pomognem sebi, ali ništa nije zaista bilo efikasno. Juče mi se javila poteškoća pri hodanju i čak teška urinacija, pa sam kao polumrtva rekla prijatelju da me hitno otprati na neurologiju. Tamo su me bockali, vadili krv iz raznih tačaka i stavljali u razne teglice, da bi me na kraju ispisali na MRI i rekli da je krvna slika skoro pa perfektna i da je najverovatnije u pitanju mentalni simptom.

Danas je sve bilo skoro isto, taj osećaj istopjlenosti, bockanje u nogama i ostalo (i naravno bolovi u kičmi). Razmišljala sam da u suštini iako ispadne da imam bilo sklerozu, bilo išta drugo, za to prostoji rešenje, a najverovatnije da je i nemam, jer su simptomi netipični, ili bar su objašnjivi drugim, pa čak i mentalnim stanjima. Posle tri dana ležanja i veoma teškog raspoloženja sam uspela nekako da se smirim. Pošto skoro ništa nisam jela i slabo i pila, od iscrpljenosti sam utonula u neki san, više meditativno stanje. Tada sam počela da gunđam u sebi: ovo je neverovatno, baš sad, kad treba da pravim diplomski rad, i meni se dešava da ne mogu da ustanem iz kreveta.

I onda mi je stigla ideja od gore. Jedan deo diplomskog rada na ovom fakultetu je recenzija o radovima prošlih pet godina. Ja sam odlučila da budem radikalna i pišem o drugoj temi, koja jeste sledeća: zašto ne želim da budem umetnik(ca)? U poslednje dve godine sam se zbog raznoraznih negativnih događaja vezanih za potencijalnu umetničku karijeru okrenula svetu biznisa, i počela raditi kao menadžerov asistent u raznim projektima, uglavnom vezanim za PR i marketing. Uz to sam skoro totalno prestala sa umetničkim aktivnostima, eventualno pisala artikle tu i tamo o umetnosti. Sve do danas mi nije bilo jasno da mi je zapravo ovo jedini put, trebale su mi dve godine. Nije tu reč o nekoj karijeri, ili novcu, nego o tome da mi se ne oduzima od ljudkosti, da se ne uništavam. Bilo je znakova i prije: razne povrede, padanja na kolena (doslovno), fizička devastacija, ali naravno nisam obraćala pažnju, rekla sam ko će meni šta da savetuje, znam ja moj put. Nije mi bilo jasno da živim život koji zapravo ne želim i planiram isti do kojeg mi zapravo nimalo nije stalo.

Kada sam se probudila, desilo se nešto krajnje neočekivano: vratio mi se vid u normalno stanje. Ne kažem da je savršen, ali je puno bolji od onog pre. I uz to je prestao osećaj asimetrije u glavi. Sve ostalo vezano za kičmu je naravno ostalo, bolovi i bockanje su tu, ali verujem da to isto nešto što može da se reši uz malo više truda i rada. A na kraju krajeva, i da imam najtežu bolest na svetu, znam da je uz mene mama i ostatak porodice, moji psi i moje mačke – sve njih zaista puno volim.

Sve ovo pišem jer smatram da bez pomoći Duhovnih Energija, i naravno tvog rada, Roberte, možda bih ceo svoj život provela u nekoj nesrećnoj situaciji, kao neki miš u kavezu. Nadam se da će ovaj tekst biti od pomoći onima što im je zaista potrebno.

Pozdrav,

Monika M. 28.03.2021.

6 komentara

  1. Hvala Monika na iskrenosti i iznetih svih svojih dilema,puteva,lutanja i naravno SPOZNAJE ko si i sta je zaista tvoja misija.Misija umetnika ,jer tada si ono sto u stvari jesi.I tvoji tekstovi su prozeti kreativnoscu…neguj to…Samo su clanovi LDR i CEO kosmos uz tebe.Malo li je…Tvoj put je samo tvoj.Zvezdice su ti ga vec obelezile.Prati njihov sjaj…hvala ti

  2. Draga Monika, ne poznajem Te a ne mogu doći sebi da si mogla odabrati, i pomisliti čak, i jedan drugi put osim umetnosti! Onih nekoliko radova koje je mama objavila su bili fenomenalni, jedinstveni, puni božanske energije. Imam ih u mobilnom! Bravo za konačnu spoznaju i odluku da kreneš svojim, Bogom danim putem. 🙏💖😘😊😍☀ Hvala na iskustvu 🙏

  3. Hvala puno na spodeljeno iskustvo, samo napred i slusaj svoje srce❤️🙏❤️🙏

  4. Šaljem pozitivne vibracije, delić dobroga.. Ostaj istinski svoja, neodustaj, samo napred hrabro sa verom u Boga. Hvala ti Monika na podeljenom iskustvu🙏 Svako dobro želim od srca 💕

  5. Zoran Vranjković

    Samo napred Monika…..nemoj da te ništa odvrati od tvog vlastitog potencijala,tvoje prirode,tvoje istinske volje……..neka majka Čila bude ponosna na tebe,štaviše budi takva prema samoj sebi,naravno,u pozitivnom smislu riječi…..i sve će se vremenom dovesti u red,kako fizičko zdravlje,tako i sve ostalo…..

    I još te neko voli….osim onih koje si nabrojala…..
    LDR-ovci su uvijek tu…..DE da ne spominjem,to se podrazumijeva…..

    Sretno ti bilo i svako dobro Monika………pozzzzzzz……

Ostavite odgovor