Iskustvo – Rtanj 21.02.2021.

Volela bih jedan specifičan i veoma poseban dan sa predivnim iskustvom, da zabeležim i naravno podelim sa meni dragim ljudima kao i grupom LDR. Dakle, moj prijatelj i ja dođemo ni iz čega do ideje da odemo da posetimo neko mesto van našeg grada. I ja mu predložim planinu Rtanj. On je instat prihvatio. I tako ne planirano potpuno ponesemo najbitnije i krenemo na put. Osećaj uzbuđenja i sreće postajao je sve jači i jači.. Sve je krenulo tako suptilno i sa lakoćom.. Ni u jednom trenutku me nije napustio osećaj podrške od DE da ispunim tu želju.. I tako smo krenuli rano ujutru, naravno i sa nama je pošla mala prijateljica Lux (pas) koja je takođe bila željna avanture..

Vreme je bilo oblačno i kišovito, ali to nam nije predstavljalo nikakvu prepreku.. Moj drug je vozio, ali nažalost ne baš lagodna kola za ovakve avanture.. U Smederevu gde je put malo lošiji to se i dokazalo.. Ali to smo primetili tek na autoputu za Niš kada je ceo auto počeo da se trese, i otkazuje. Zapitali smo se šta se dešava.. Ubrzo smo stali sa strane i videli da su nam obe prednje gume pukle. Zamolila sam DE za pomoć.. Tražila sam broj nekog servisa za pomoć, ali subota je i naravno nikog nismo mogli da dobijemo.. Ali nakon nekog vremena kopanja po internetu našla sam servis koji je poslao šlep službu po nas koja nas je odvezla do prvog vulkanizera u Jagodini.. Na svu tu ludost, moj drug i ja smo se cepali od smeha sve vreme u neverici šta se dešava.. Na kraju vulkanizer nam je zamenio obe gume novim.

Svi su nas upozorili, da je najbolje da se vratimo nazad za Vršac. Ali mi smo odlučili da ispunimo našu današnju misiju i NASTAVILI.. Nakon nekoliko sati vožnje napokon smo stigli.. Ja malo nespremna kao i inače, shvatila sam da neće biti tako lako popeti se pošto sam inače u patikama krenula, ali ni to me nije sprečilo. Krenuli smo polako.. Ljudi koji su silazili upozorili su me da neću uspeti jer je blata previše.. No, nastavili smo, u jednom trenutku počela je ledena kiša, u drugom trenutku vejao je sneg.. I postajalo sve hladnije i hladnije.. U jednom trenutku kada sam dodirnula svoju punđu bila je u potpunosti zaleđena.. Sve što smo bili bliže bilo je teže i napornije.. Sve je zavejano i sve što se više penješ vetar te gura nazad. Imali smo osećaj kao da pešačimo satima.. Pa smo rešili da krenemo prečicom koja ide ravno do vrha.. Slomila sam se naravno bar 5 puta.. I tako zavejani mokri blatnjavi i PRESREĆNI uspeli smo da stignemo na vrh..Gde nas je sačekalo nešto čemu se najviše radujemo.. SUNCE.. Ne postoje reči koje bi mogle da opišu tu sreću i radost, sve vreme sam se zahvaljivala DE, centrima i svestima kosmosa i svim zrelim svetlećim telima.. Neprestano sam se zahvaljivala Planeti zemlji i Majci prirodi na prelepom osećaju, vazduhu, pogledu i svemu što smo doživeli.. Hvala hvala hvala️  💗

Tijana Paunović 21.02.2021.