Prethodni život po Svetlećem Telu – Čila Mesaroš 14.02.2020.

Kazivanje Energetskog Oblaka za Svetleće Telo Čile Mesaroš:

jedan od predaka ove osobe je imao delić inkarnacije samog Isusa kao mogučnost da širi Sveta kazivanja, koja su bila potrebna za taj deo naroda koji je cirkulisao na prostorima Mongolije. Osoba koja je odudarala od svih stereotipa dobijajući delić energetske strukture samog Isusa je promovisala ljubav, pozitivne misli, božje zapovesti i alate duhovne za rešavanje životnih problema… Ostatak kazivanja možete čuti u Februarskim radionicama „Moć Tišine“…..

Iskustvo Čile Mesaroš:

MESEC FEBRUAR

Ovaj je mesec zaista poseban što se radionica tiče. Posebne energije, informacije, dešavanja, iskustava. Mnogo je toga zanimljivog, neobičnog, pa i neshvatljivog za ljudski mozak. Ali, da krenem redom.

Sredinom prošle nedelje mi se javila ćerka da dolazi kući za vikend, a prvobitni njen plan je bio za ovaj vikend (14,15,16.02.). Čim mi je to saopštila, znala sam da postoji debeo razlog. Tako je i bilo. U petak 7.02. uveče, uskoro kako je stigla, započela je radionica, i Robert je objavio kazivanje u vezi njenog pretka. Veoma me to potreslo. Pošto smo obe bile umorne, a i sama radionica je bila energetski izuzetno nabijena, otišle smo na spavanje. Subotu po podne smo iskoristile da ponovo poslušamo kazivanje, da prepišem tekst i aktivacije. Nakon toga je, pre svega ćerka, prionula na rad, a ja sam bila uz nju kao podrška, izgovarajući u sebi konstantno hvala, hvala, hvala i lijući suze, jer me sve to, iz nekih razloga, veoma bolelo. Rad je trajao nekoliko sati, nakon čega je ćerka bila prilično iscrpljena, ali je ubrzo osetila olakšanje i rasterećenje. Slivanje informacija i podataka o još nekim inkarnacijama se nastavilo tokom čitave večeri do u noć. Sve u svemu, u nedelju je kuću napustila veoma stabilna i sigurna u sebe, kao svoj na svome. Neizmerno hvala.

Međutim, kazivanje vezano za pretka moje ćerke, kao da je pokrenulo lavinu dešavanja u mojoj porodici. U nedelju uveče sam objavila radove svoje majke, uz njen pristanak i odobrenje, o čemu je ona već inače razmišljala, samo se nikako nije uspela odlučiti, ali je moj predlog prihvatila oberučke.

U ponedeljak sam krenula do banke, i blizu moje kuće, kod osnovne škole koju sam nekada pohađala, na sred trotoara sam videla predivno pero. Znala sam da je meni namenjeno, podigla ga, zahvalila se na budućoj informaciji i nastavila put.

Uveče sam krenula da radim aktivaciju oprosta, koju je ćerka dobila, jer sam obe, njoj namenjene aktivcije osećala kao da su i moje. Nakon prvih nekoliko minuta, kako su se pokrenula energetska delovanja, pojavio mi se Sadhguru, u beloj odori sa belim turbanom na glavi i rekao mi: It’s time. Zahvalila sam se, bez obzira što nisam znala na šta se odnosi. Sutradan sam videla objavu za radionicu u Novom Sadu. Tog momenta sam znala da idem, šta god se desilo. Posle sam dobila informaciju da će, između ostalog, biti kazivanje i u vezi mog pretka. Obradovala sam se, ali sam ostala pomalo rezervisana jer sam već mnogo toga videla, doživela, vezano za moje pretke, što mi nije bilo prijatno, što me bolelo, rastužilo, pa sam osećala blagu strepnju. U prvi mah sam se iznenadila kada je Robert pročitao kazivanje Energetskog Oblaka koje glasi:

„Jedan od predaka ove osobe je imao delić inkarnacije samog Isusa, kao mogućnost da širi Sveta kazvanja koja su bila potrebna za taj deo naroda koji je cirkulisao na prostorima Mongolije. Osoba koja je odudarala od svih stereotipa dobijajući delić energetske strukture samog Isusa je promovisala ljubav, pozitivne misli, Božije zapovesti kao alate duhovne za rešavanje problema. Veoma je smetao verski zatrovanim ljudima sa tog podneblja, da bi ga ubili isti oni kojima je najviše pomagao.“

O ovom svom pretku nisam znala ništa. I nisam u prvi mah uspela ni povezati dublje sve što sam čula. Trebalo mi je vremena da se sve posloži. Ono čega sam se setiti mogla na licu mesta je bila informacija koju sam, pre dosta vremena od ćerke dobila, kada mi se, dok sam radila joga vežbe, pojavio Isus i predao poruku, i kada sam joj pokušala opisati neopisiv doživljaj koji sam osetila prilikom Njegove posete, kao da je deo mene, na šta je ona, pogledavši me rekla da je jedan delić Njega, zaista deo mene. Ja sam primila tad tu informaciju, ali sam je ubrzo i otpustila.

Setila sam se, takođe, kako sam na jednoj od radionica, na početku Lepote Duhovnog Razvoja, videla sliku sebe kao devojčice od nekih 15-16 godina, kod bake, kako stojim na uglu kuće blizu lipe koje više u fizičkom smilsu nema, i kako kroz moje telo protiče nešto u zemlju, i u vis, tek sam kasnije osvestila da je to stablo Hristove energije. I tu sam infomaciju otpustila.

Kada sam sela u kombi za prevoz putnika to veče, nekako je sve počelo da se namešta, da dolazi na svoje mesto. Osetila sam mir, spokoj, osetila sam kao da konačno, nakon svih godina nesklada sa sobom, polako postajem ono što zaista jesam. Bio je to lep osećaj. Ni sama ne znam kako su mi odjednom na pamet pali pacienti sa kojima radim, grupa psihotičnih ljudi, za koje sam ranije dobila informaciju da su tu kako bi se i njihovim Svetlećim telima omogućio razvoj, koji bi uz njih inače samo tavorili, obzirom na njihovu bolest. Prosto sam upitala zašto su oni tu, sem te informacije od ranije. Odgovor me šokirao: „To su ljudi koji su te ubili.“ Tek mi je tad postalo jasno zašto sam u poslednje vreme imala strahovit otpor prema njima. Toliko mi je bilo teško zadnjih dana odlaziti na posao da je to bilo prosto neverovatno. Bilo mi je teško da gledam te ljude, da pričam sa njima. Nikada ih nisam osuđivala zbog njihove bolesti, smatrala sam da oni nisu krivi za to, obzirom da sam upoznata sa tužnim pričama njihovih života, ali je ovo bilo neizdržljivo. Bez obzira na meditacije koje ujutru, pre posla odradim, na Svetu Trojicu koju radim i tamo, na energetske snimke, prosto sam imala ružan osećaj.

Počela sam shvatati otkud otpor prema meni, neprihvatanje, ponižavanja, želja za eliminacijom, otpor prema nečemu što kažem, bez obzira što sam i kroz školovanje i u radnoj sredini tiha i povučena ososba. I osećaj da, gde god dođem odudaram. Počev od same porodice u kojoj sam rođena, preko škole, radnog mesta. Odvajkada mi bio poznat osećaj da su ljudi spremni da ubiju, za najmanju sitnicu, bilo rečima, pogledom, otpisivanjem ili čak fizički. Dovoljno je da samo jedno slovo odudara od njihovog uobičajenog i često tvrdokornog mišlenja, pa da poviču: „Razapni ga!“

To je bio razlog mog povlačenja od ljudi, od osećanja da prosto ne mogu da verujem nikome jer će me izdati, koliko me god u nekom trenutku „voleli“, „podržavali“, ako njihov interes to od njih traži, zabiće mi nož u leđa, bez da trepnu. I to jeste razlog što se na ljude oslanjam tek u krajnjem slučaju, ako nešto baš ne mogu sama, a i tad sa zebnjom. Najčešće se sve ovo ne vidi na prvi pogled, pa ni na drugi ili treći…naučila sam kroz život da pokazujem samo onoliko koliko ljudi mogu da prime i shvate, jer ono što sam stvarno bila, nije uistinu trebalo nikom…

Beskrajno hvala Tvorcu, Hristovoj energiji, Energetskom Oblaku, Robertu i samom kosmosu.

Čila Mesaroš 14.02.2020.