Prethodni život po Svetlećem Telu – Slavica Šarčević 10.02.2020.

Kazivanje Energetskog Oblaka za Svetleće Telo Slavice Šarčević:

jedan od predaka Slavice Šarčević je bio robovlasnik u doba Egipta faraona. Imao je zaduženja da skuplja robove širom Egipta, da izdvaja robove koji su doveženi kao zarobljeni neprijatelji iz drugih država i glavni zadatak je bio da selektuje sposobne od nesposobnih, i da ih po kratkom postupku ubaci u težak svakodnevni fizički rad ili da ih ubija na licu mesta. Za svakog roba dobiajao je određeno nagradu i samim tim povečavao svoj uticaj i bogatstvo na tuđoj nesreći. Ta karmička zaduženja su se prenosila generacijama… Ostatak kazivanja možete čuti u Februarskim radionicama „Moć Tišine“…..

Iskustvo Slavice Šarčević:

U mom zivotu u poslednja dva meseca je sve krenulo da se osipa, puca, da propada. Mozda tacnije od kada sam se prijavila za put u Rusiju. Razne nedace i bolesti mojih roditelja, sestre, u mom licnom zivotu odnosi koji pucaju a na poslu situacija sve gora i gora. Zasto pominjem bas posao..iz razloga sto ima veze sa sinocnom radionicom. Kazivanje o mom pretku je takvo da je bio robovlasnik iz vremena faraona, koji je skupljao robove, selektovao je sposobne od nesposobnih i imao je zadatak da sposobne ubaci u tezak fizicki rad. Mnoge je ubijao na licu mesta a za ostale je dobijao novac i bogatio se.

Kad sam cula kazivanje kao da se nebo otvorilo, kao da mi se sve razjasnilo, razdanilo! To je bilo otkrovenje za mene, ono “klik” kada shvatite gde je problem. Iz mene je izbijala takva vrucina, gorela sam bukvalno!  Momentalno mi je bilo jasno sve, jasno zasto mi se desava u mom poslu tolika muka i borba koja godinama traje. Ja mnogo volim svoj posao, zaista ga sa ljubavlju i predanoscu obavljam vec 25 godina. Nikada mi nista nije bilo tesko, rado sam odlazila na sve moguce obuke koje su postojale za moju vrstu posla. Ostajala sam prekovremeno, dolazila vikendima da radim, nosila kuci posao. Cak i kad sam bila na porodiljskom bolovanju dolazila sam kad uspavam bebu da pomognem kolegama. Nikada nisam odbila nikom svoju pomoc. Kao sto rekoh volim svoj posao i jako volim starije ljude a u mom poslu ima dosta kontakta sa strankama.

Ono sto sam kroz godine dozivljavala je problem sa sefovima i kolektivom. Mojim sefovima nikada nije bilo dosta, uvek su ocekivanja bila da budem tu, da zakrpim svaku rupu, da iako sam bolesna dodjem na posao jer ja sam se prihvatala i onog posla koji niko nije hteo. Obzirom da sam tako godinama radila kasnije nisam mogla da se izmaknem od takvih poslova. Shvatila sam kroz godine da nikada nisam postavila granice, tovarila sam sebe, dokazivala se kolektivu, sefovima, kako ja mogu, kako ja hocu, kako sam ja sposobna. Osvestila sam i taj kompleks iz detinjstva, jako mi je falila paznja i pohvala roditelja. Za sve sam imala utisak da moram da se borim da se dokazem. Dokazujuci se tako tokom godina izgradila sam ugled vrednog i sposobnog radnika ali vreme je donosilo vise obaveza, vise rada i promenio se odnos pretpostavljenih prema radnicima. Sve uz primenu pretnji. Oni koji rade na njima je najveci pritisak a oni koji ne rade – pa boze moj njih niko ne tera. I ovo sto pisem znam da mnogo govori o “mom” pogledu na sve koji mozda nije ispravan. Ali eto, hocu reci da na svojoj kozi osecam ogroman pritisak, ogromna ocekivanja drugih i ljutnju i bes ako ja to ne mogu ili necu. Breme mi je tesko. Pitala sam se kako je moguce da mi se desava ovako nesto ako se ja trudim, ako sam dobra u svom poslu, ako sam predana, ako izlazim u susret ljudima? Nije mi bilo jasno zasto dozivljavam da sto vise radim vise me neko pritiska i zasto je ljutnja tolika ako nekad nesto ne mogu da postignem? I ne umem to da resim..jako sam tuzna znala doci sa posla preispitujuci se gde sam pogresila..onda sam znala da odem na posao pa sam gledala da se iskupim na druge nacine. Nista postigla nisam a ja i dalje imam osecaj da sam kriva.

Sad shvatam zasto tako prolazim. Moj predak je mucio druge ljude, terao ih da obavljaju teske fizicke poslove, mucio ih, ubijao i bogatio se. Molicu se za oprost svih tih ljudi, za oprost u moje ime i u ime mojih predaka. Samo kazem Bogu hvala sto sam na ovom putu, sto sam deo ove divne grupe sa ljudima koji predano rade na sebi, cija iskustva rado citam i koja me ohrabruju da nastavim dalje. Svaki dan se molim DE da me ispravljaju, koriguju, da ne odustanu od mene. Posebnu zahvalnost imam prema Robertu kojeg sam zatrpavala mailovima trazivsi obrazlozenja, pomoc i podrsku. Uvek mi je izlazio u susret i hvala mu do neba! Ne znam kako bih sve izgurala da nije njega. Hvala Energetskom Oblaku na kazivanju, hvala DE, hvala Stvaraocu