Čišćenje dimnjaka 28.07.2020.

ISKUSTVA

I tako, beše ovo mesec poklona i čudesa. Ali, ceo nam je život poklon, ako bolje razmislimo. Svaki naš udah i izdah, rad naših organa, svake ćelije, svaki treptaj oka, rast kose, sve, sve, sve, ništa ne postoji u nama i oko nas što nije poklon, a opet, setimo se samo ponekih, kada ih osvestimo. Tako je to, valjda, za sada sa ljudskom rasom. Tek se učimo duhovnosti.

Ono što je za ovaj mesec, bar po meni, karakteristično je ubrzanje, hoću reći da rešenja dolaze brzo, samo što mi nešto padne na um, eto ga. A to znači da moram biti vrlo obazriva šta mislim i šta želim, da mi ne bi što-šta palo i na glavu, a ne samo na pamet.

Leto je vreme godišnjih odmora, uglavnom, ali i period za obavljanje raznih poslova oko i u kući koji se ne mogu ostaviti za zimu. Tako sam i ja krenula sa čišćenjem dimnjaka kako bih mogla pozvati pećara da mi očisti kaljevu peć, a potom me očekuje druženje sa molerom, ako bog da. Pošto čišćenje dimnjaka ne spada u kategoriju mojih omiljenih kućnih zanimacija, trebalo mi je podosta vremena da se nagovorim da krenem. Ali, što se mora…uvek je mnogo teško. Ništa, uzela sam plastičnu kofu, špahlu, pomolila se, prekrstila levom i desnom, čučnula i krenula sa operacijom otvaranja vratanca na zidu. Nije bilo baš lako, ali sam uspela. Nakon otvaranja sam imala šta i da vidim, nije to prvi put, uvek sama čistim dimnjake, tako da sasvim dobro znam šta me čeka. Počela sam polako da izvlačim stvrdnutu čađ. Uskoro se sve osetilo na garež, ma koliko sam se trudila da radim polako i sa pažnjom, lakši deo čađi je letelo na sve strane, prekrivajući mene i sve oko mene dobro poznatom patinom crne boje. Rođena me mati ne bi prepoznala u tom neprevaziđenom izdanju. Tek sam tad shvatila šta dobra šminka znači. Količina crne prašine sa dodatkom mirisa koji ni na koji način ne podseća na lavandu me počela gušiti polako, pa sam došla na spasonosnu ideju da potražim pomoćno sredstvo koje mi u torbi leži, i koje vadim samo kada me neko opomene da ga stavim. Masku. U životu joj se nisam obradovala više. Brzo sam je namontirala na nos u nadi da će mi ovog puta istinski biti od koristi. I bila je. Čas mi je zaklanjala vid prilikom nekih pokreta koji nisu predviđeni u slučaju korišćenja ovog pomagala, otežavala mi disanje, stvarala paru pri izdisaju zahvaljujući čemu su mi se na licu ispod očiju, oko nosa i svud gde sam na licu udubljenje imala, se nakupljala dodatna količina gareži, ističući sve nedostatke zrele dobi.

Kada sam završila sa prvim dimnjakom, krenula sam da svu ovu lepotu još jednom proživim, ne bih li otkrila tako savršeno skrivane čari ovoga posla, pa sam otvorila vratanca i drugog dimnjaka. Situacija je i ovde bila ista, sa tom razlikom, da je samo mesto bilo više dostupno. Kada sam dobar deo sadržaja povadila, pomislila sam da je možda bila greška, bez obzira što su dimnjaci široki i što se gore u njima ništa ne zadržava i ne skuplja, već sve pada prema dole, što se nisam popela na krov da ih bar malo prodžaram, ali su mi velike drvene lestve toliko teške za podizati, da svaki put osetim kako mi pršljenovi u kičmi škljocaju dok izvodim tu, za mene, vrlo složenu operaciju. U meni se ipak javio crv sumnje, šta ako? Šta ako se nešto ipak zadržalo, a ja ne uspem da u potpunosti očistim? Kako sam to pomislila, „nešto“ je dunulo od gore i sva preostala sadržina se sasula u otvor, obasipajući me dodatnom količinom šminke i miomirisa, uverivši me, još jednom, da za Duhovne energije ne postoje nikakve prepreke, nikakve blokade, da pomoć pružaju u apsolutno svakoj situaciji od, za nas najbanalnije do, opet za nas, najbitnije. I šta god ko rekao i pomislio, ja sam se naglas i od srca zahvalila za ovu pomoć, onako sva crna od glave do pete, toliko mi je bilo milo i drago da mi, da nam, toliko daju. Negde sam pomislila na rudare, verovatno se i oni na isti način raduju kada pronađu grumen uglja, možda ne baš toliko, jer je to njima svakodnevni težak rad, ali je za mene ovo bio istinski fascinantan doživljaj. Naravno, to ne znači da ću napustiti posao, bez obzira što je to preporuka Duhovnih energija, i od sada pa nadalje i ubuduće ići po kućama i čistiti dimnjake uz pomoć Duhovnih energija. Neću to raditi ni kod kuće do sledećeg krečenja, ali sam želela da podelim ovo zanimljivo iskustvo.

I kao što sam rekla, Oni nam pomažu uvek, u svakoj situaciji, na svakom mestu, u svakom trenutku, pa me tako danas nazvala glavna sestra da mi saopšti, da odem do obračunske službe, jer su je obavestili da je vreme da potpišem za jubilarnu nagradu, koja mi sleduje nakon 35 godina rada, sa čim inače već kasne, a ja sam možda pola sata pre toga pomislila da bi bilo dobro da ih nazovem , i da pitam imaju li šta lepo da mi saopšte.

I šta reći posle svega? Poklona na sve strane, nekad tamnije (crne), nekad svetlije nijanse, ali je bitno da je za naše najveće dobro. Hvala neizmerno svetu kosmosa na apsolutno svakom poklonu do sada, sada i ubuduće, bez obzira u kom obliku, kojeg sastava, veličine, visine, širine, značaja bio. Hvala za sve kosmičke alate kojima se poslužiti možemo u svakoj situaciji i koje nam Robert nesebično deli. Hvala našem Ljubiši što nas je uveo u svet duhovnosti, upoznavajući nas sa Duhovnim energijama i njihovim mogućnostima, koja nam još uvek nisu u potpunosti shvatljiva i jasna i o čemu stalno učimo, iz svakog našeg životnog iskustva i primera.

Hvala, hvala, hvala

Želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek, u ime Višeg cilja, za dobrobit planete i svih živih bića na njoj.

Čila Mesaroš 28.07.2020.

1 komentar

Ostavite odgovor