Promena energije 25.10.2019.

ISKUSTVO

Prolazim jutros hodnikom odseka gde radim. Blizu mene stoji pacijentkinja, primljena pre par dana sa nedefinisanom dijagnozom. Bila je već jednom, pre nekoliko godina, depresivna, tada u teškoj životnoj situaciji. Posmatra me i bojažljivo pita: „Mogu li da razgovaram sa vama?“ Nasmešim se, pomalo iznenađeno. Obavljam poslove radnog terapeuta, što podrazumeva grupni rad, i nije uobičajeno da pacijenti od mene traže razgovor nasamo. Ipak se u ovih 34 godine i to dešavalo, ali ređe. Za takve stvari se obično, po protokolu, javljaju lekaru psihijatru, psihologu, eventualno sociologu.

-„Možete, naravno, samo…vi znate da ja nemam svoju kancelariju, ne znam gde bismo se smestile.“-odgvorih joj, razmišljajući gde da se sklonimo. U momentu sam se setila prazne prostorije koja nam, za sada, služi kao magacin, dok nam prvog ne dođe lekar specijalizant kome je ona namenjena. Uzimam ključ i pozivam ženu. Seda na fotelju preko puta mene. Posmatram je. Iz nje izbija teška energija od koje mi se grče listovi nogu. Molim Svetu Trojicu za pomoć. Čistim.

Pre neko jutro me iznenada upitala naša psihološkinja šta mislim o toj ženi. Opet neuobičajeno pitanje, jer o tome se, po protokolu, priča samo sa psihijatrom, psihologom, eventualno sociologom. Bile smo same u prostoriji. Dok mi se obraćala, čula sam kako mi govore da žena ima u sebi entitet koji joj čini strahovite smetnje, nije svesna toga, ali se oseća jako loše.

Žena započinje svoju priču. Gledam njeno zgrčeno lice, tamne kolutove ispod očiju, duboku boru između obrva, trzaje njenih usana dok govori. Priča o svojim problemima i senzacijama u telu. Tačan opis stranih entiteta. Dok ona govori, ja se molim i čistim. Ponekad joj postavim pitanje, kako bi joj pomogla rasvetliti neku neadekvatnu misao koja joj smeta, a nije je svesna, i samo se molim i čistim. Energija se polako menja, kako u prostoriji, tako oko nje i u njoj samoj. Posmatram joj lice kako se iz minuta u minut menja. Polako popušta grč, duboka bora između obrva postaje plića, usne se ne grče, govori normalnije, koža lica postaje svetlija, a ugasle i turobne oči postale su joj sjajne i razigrane. Dragi Bože, ima li lepšeg prizora? Hvala Ti na Tebi Beskrajnome!

Priča mi o sinu, koji uči za sveštenika, pa se eto, oženio 10 godina starijom, pa šta će sada biti, pa nije odrađeno po pravoslavnim običajima itd.itd.itd., pa može biti izbačen iz crkve, pa…pa…pa…kako će sad pravoslavna vera…pa kako će sad Bog…pa, pa, pa…Sama ne znam kako sam došla do toga, ali sam joj u jednom momentu samo rekla:

-„Draga NN, ovo o čemu Vi pričate nije vera. Prava vera u Boga je kada Vi umete da prihvatite svaku situaciju sa strpljenjem i osećanjem da je ona, bez obzira svidela se vama ili ne, upravo takva kakva treba da bude, i da je najbolja za Vas. Vi pokušavate da nametnete svoju volju Bogu. Vera je kada prosto osećate da Bog zna bolje od Vas šta je za Vas u datom momentu najbolje. Kada ne zanovetate, ne terate svoje, kada Vam je srce mirno, bez obzira što ne razumete zašto je tako kako jeste, ali ste pomireni, jer znate da postoji Onaj koji zna.

Žena me gledala širom otvorenih očiju. Osećala sam kako se duboko u njoj nešto menja. Prvi se put valjda susrela sa tako nečim, bez obzira što je obilazila crkve, sveštenike, čak joj sin studira teologiju. Na kraju „razgovora“ je izrazila želju koju odavno ima, da nauči da veze, što sam joj i obećala da ću je naučiti.

Kada sam se posle svega vratila u prostoriju gde boravim sa ostalim pacijentima, sela na mesto gde obično sedim, pored ormara gde mi stvari stoje, na polici Ljubišina knjiga Prosvetljenje, sveska sa aktivacijama, i druga u kojoj pišem sve što dobijam, čujem kako mi se govori: „Sveti Sava tu može pomoći.“ Zatvaram oči i molim Svetog Savu za pomoć. Nakon nekoliko trenutaka osetim jako energetsko delovanje, tamnije žuto svetlo, to je boja zrelog Svetlećeg tela Svetog Save, i vidim sledeću sliku: u prostoriji gde se ta žena nalazi, sa njene leve strane stoji Sveti Sava, a sa desne strane ja, odnosno jedna od mene, u energetskom smislu, i rade nešto. Nisam videla šta su ta dva bića radila samo sam osećala snažna energetska delovanja. Nakon izvesnog vremena sam dobila informaciju da je odrađeno što je trebalo, i da će ženi biti bolje. U toku dana je nisam više videla.

Nakon odlaska pacijenata, mene je čekalo malo jače čiščenje kako bih sprala sve što se nalepilo na mene tokom svih ovih dešavanja, ali sam zahvaljujući Svetoj Trojici i Ljubiši bila dobro.

Neizmerno se zahvaljujem samom Stvaraocu, stvoritelju svega stvorenoga, na svim prilikama kojima me obasipa, jer su sve one mogućnost za rast i razvoj, neizmerno sam zahvalna Svetoj Trojici, odnosno tehnici čiji sam drugi stepen položila, i za koju mogu slobodno da posvedočim da su energetska delovanja mnogo snažnija nego prethodna, neizmerno zahvalna Robertu što je bio i što je spreman raditi na sebi kako bi nam svima pomogao, neizmerno zahvalna Ljubiši koji nas je sve naučio i koji nas dan danas prati, podučava, bodri, podržava, isceljuje, regeneriše, obnavlja, neizmerno zahvalna svim Duhovnim energijama na svoj pruženoj nam pomoći kao i svima onima koji su izabrali hoditi putevima Istine.

U ime Svete Trojice, želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek.

Hvala, hvala, hvala.

24.10.2019.

Obzirom na dešavanja od prethodnog dana, sa određenom pacijentkinjom našeg odseka, čekala sam današnje jutro sa blagim nestrpljenjem, kako bih ponovo videla tu ženu, da li je u redu ili se u međuvremenu nešto desilo. Njen izveštaj na jutarnjoj terapijskoj zajednici pacijenata i osoblja je bio, da je prethodno po podne prespavala, i to čitavo, i da se danas oseća dobro, odmorno i zadovoljno. Posmatrala sam joj lice, ni traga od neprirodnih trzaja. Hvala Ti dragi Bože!

Nakon određenih, uobičajenih aktivnosti sam došla do nje da joj donesem nekoliko šema za vez, kako bi izabrala neku koja joj se najviše dopada, pa da polako krenemo sa podučavanjem. Bila je ozarena od sreće. Sela sam pored nje, ni traga od one tamne, teške energije od prethodnog dana. Oblila me neizmerna zahvalnost prema Stvaraocu, Svetom Savi, Ljubiši, Svetoj Trojici, Robertu, Duhovnim energijama i svima koji su pomogli kako njoj, tako i meni. Iz nje su lile reči ali sasvim drugačije od onih od prethodnog dana. Ovo su bile reči protkane ljubavlju, radošću, zahvalnošću, nadom i poverenjem u bolje sutra. Bila je to potpuna transformacija, da je bilo milina posmatrati je. Rekla je da ju je sam Bog uputio na mene, da je nekako osetila da joj ja mogu pomoći, da je u meni pronašla srodnu dušu, da sa mnom može o svemu razgovarati. Na šta sam joj ja rekla da uvek, u svakom trenutku i za sve neka se zahvaljuje Bogu, Stvaraocu, jer je jedino On zaslužan i merodavan, jedino On zna kada je za koga šta najbolje. I ja sam se svo vreme obilato zahvaljivala na tolikoj pomoći, na tolikoj milosti, na tolikoj ljubavi, na tolikom razumevanju, na tolikom uvidu, znanju, umeću, prilici i svemu što nabrojati ne mogu. Bila sam zahvalna Stvaraocu i čitavom kosmosu na jednom spašenom i rehabilitovanom ljudskom životu i na prilici da tome posvedočim.

Pre odlaska je još jednom svratila do mene da mi ponovo ispriča kako je jedva čekala jutro da dođe, da je celu noć bila radosna zbog novog dana i što će konačno naučiti nešto što dugo godina priželjkuje. Na kraju je dodala, duboko dirnuta:

-„Vidite, ništa nije slučajno. Ni to što sam juče sa vama pričala, ni to što sam videla taj vez na stolu pa sam pomislila kako bih konačno mogla naučiti, ništa, ništa nije slučajno. Ja sam danas toliko sretna! Osećam se potpuno ispunjena jer sam konačno pronašla sebe! Hvala vam!“

-„Bogu hvala, NN!“

Treba li nam više? I da ništa drugo lepo u životu više ne doživim, radost te žene, njena iskrena zahvalnost, ispunjenost i radost bi me mogle grejati do kraja života.

Hvala Stvaraocu na ovako velikom daru, hvala Svetoj Trojici, hvala svim Duhovnim energijama, Svetom Savi, Ljubiši, Robertu, svima, svima svima.

U ime Svete Trojice, želim da moje i misli svih ljudi na planeti budu u skladu sa voljom Stvaraoca, ovde, sada i zauvek, u ime Višeg cilja, za dobrobit planete i svih živih bića na njoj.

Hvala, hvala, hvala

Čila Mesaroš 25.10.2019.

2 komentara

  1. Здраво, какво предивно искуство, велико хвала што сте то написали, поздрав

  2. Divno iskustvo i divno pišete… Imala sam osećaj kao da čitam roman Dostojevskog koji je puno uticao na mene… Divno je kako umetnost, književnost mogu da transformišu, isceljuju… Hvala. Ovaj tekst je iscelio nešto u meni… Beskrajno hvala… Hvala na svemu što činite divna Čila… Želim Vam divne, čarobne, uspešne dane ispunjene lakoćom i srećom 🐉🐲🐉🍀🍀🍀💖💖💖🌹

Ostavite odgovor